ŠTA TE BRIGA ŠTA JA RADIM?


Sve više ljudi pokušava da upravlja tuđim životima. Meni je sasvim u redu da imamo različite stavove, stil života, uverenja, želje. Nekako, mislim da svako ima pravo da bude svoj, dokle god ne ugrožava druge. Ali, ljudi imaju neverovatnu potrebu da nameću drugima svoje. Zašto?

Čim si srećan i to želiš da podeliš sa drugima, rizikuješ da ti se podsmevaju i nazivaju folirantom. Dobar si samo ako kukaš, žališ se, kritikuješ. U suprotnom, brale, glumiš i to loše. Provaljen si.

I što se uopšte hvališ svojom srećom? Kako te nije sramota? I zašto ne živiš po prihvaćenim standardima? Da ti, uvek, bar nešto fali?

Moja drugarica skoro svakodnevno kad šeta svoje divno, od mnogih ljudi čistije i bolje vaspitano kučence, čuje komentare kako bi joj bolje bilo da šeta dete. Kakvo uverenje i sloboda da kritikuješ nekoga koga, zapravo, ni ne poznaješ! A činjenicu da 90 posto ljudi koji imaju pse obično imaju i decu, koja su i želela kućnog ljubimca ignorišu.

Pse imaju jadnice koje ne vole i nemaju decu, usamljenici i čudaci

Pse imaju jadnice koje ne vole i nemaju decu, usamljenici i čudaci

Često čuje i da je, jadnica, sama. Sama jeste, ali jadnica nije, a da je gore biti usamljen nego sam, o tome su knjige pisane. Biti sama je njen izbor. Za razliku od onih koji je žale i kritikuju, izašla je iz braka koji ju je žuljao, rekla ne ludački dobrom frajeru kada ju je zaprosio i rekao da će on toliko zarađivati da ona više neće morati da radi. Jer, morala je, da radi, bude svoja, to je njena unutrašnja potreba. Mislili su da nije normalna, da se folira, ali, i ako se on razbio od love poslednjih decenija, ipak je uradila najbolju moguću stvar. Jer, veličina materijalnog kod njega je dijametralno suprotna količini radosti i mira koje ima u životu.

Ranije mi je baš smetao taj niz lažno moralnih stavova, izjave onih koji sa nipodaštavanjem razlažu i tumače nečiji život, obično potpuno nepoznate osobe.

Sve su voditeljke kurve, zapravo, svaka žena koja se pojavi na televiziji. Imaju poslugu i po ceo dan se krevelje. Jednom, davnih dana, čak i jedan što je radio kao pomoćno osoblje na televiziji, zapanjeno me pogledao kad sam rekla da kuvam. TI??? JA!!! Što? Ako jedem onda i kuvam. I ne samo to. Perem, peglam i ribam WC šolju. I srećna sam potpuno, čak i to me mnogo raduje.

Za jednu se priča da se sva botoksirala. Ima žena bogatune oko sebe, može joj se. Kao da je uradila ne znam šta. To što ima i fakultetsku diplomu i jedan značajan naučni rad, kojim se ne hvali, nema veze.

A o odnosu muškog sveta prema tim ženama može se knjiga napisati. Ne znam da li mi je gore što misle da sam glupa ili jeftina. Helou, udata, dvoje dece, nula švalera. Imam svoj raj i zaista mi to ne treba. Ali ipak – kafa? I sad, je li glup on, ili misli da smo glupe mi, ili šta? Pišem malo u jednini, malo u množini, jer čujem, svima se dešava. Novinarka? U štampi? Ma nema veze, mora da si i ti poleguša. Smeje se na profilnoj fotki na fejsu, našminkana? Ta će da padne, vidim odmah.

A tek društvene mreže! Samo ako si tužan, ako kukaš i šeruješ uz pljuc-pljuc vesti sa sajtova o politici i starletama, dobar si. Ako deliš svoju sreću ti si folirant. Nije moguće biti toliko srećan! Ma da, baš ti je dobro u životu. Važi!

A šta ako jeste? Ako neki biraju da vide samo ono dobro? Meni je recimo sreća kad nam kruška procveta. Tome se raduju i naši prijatelji. Svi zajedno čekamo leto da se oko nje okupimo, beremo je, jedemo i zezamo.

Nije moguće biti ovoliko srećan

Nije moguće biti ovoliko srećan

Vidi kako se slika! A što je gledate? Kako se obukla! Kako to utiče na vas? Ma, sve je to laž! OK, i da jeste, kakve to ima veze s vama?

Ne sme se biti srećan. To znači da ili folirate, ili ste imali sreće ili veze. E, da je njima tako, gde bi oni sad bili. Svi vide druge na cilju, a na put koji su prešli, onaj pravi, slabo da se neko obazire.

Ja volim da vidim kako drugima deca rastu, kako su lepa i slatka, volim da vidim kako moji prijatelji, bez obzira koliko ih poznajem, uživaju, smeju se, druže. Volim i svoje takve trenutke da delim s drugima. Što je ovoj unuče slatko! kako joj je lepa bašta! Vidi, kako uživa. Uživa ona ili on, uživam i ja. Volim kad ljudi dele sreću.

Ne mislim da čim neko peva u kafani znači da je pijan, da joj je kolega kojeg je zagrlila ljubavnik, da su slike sa brojnih putovanja obično hvalisanje.

Vidi je, jadnica, uvek napirlitana, uvek u nekim pozama! E, neće se ona tako nikad udati! A šta ako to ni ne želi, ako to, jednostavno, tako voli? A šta ako joj je duša topla i ogromna, ako je prijatelj nad prijateljima, načitana i lepo vaspitana. Nemoguće! Žena s ovakvim telom mora biti ćurka.

Jadan njen muž! Što, jer mu je žena lepa a on siguran u njihov odnos pa nije ljubomoran? A jadna i njena deca, vidi je, svako veče je negde! A deca, kad se čovek raspita, lepo vaspitana, odlični đaci, sportisti. Dobra majka je ona koja sedi kod kuće i gleda TV.

Ništa ne radimo, po ceo dan samo poziramo

Ništa ne radimo, po ceo dan samo poziramo

Znam ženu koja se tako smeje da privlači poglede okoline. Uz to je „javna ličnost“. Srećom, baš je briga za komentare. Jeste, njeno ponašanje često nije u skladu sa mojom „mapom uma“, ali nemam ništa protiv. Jer, ona je zaista divna, izuzetno obrazovana i dobronamerna žena.

I da se slikaju u drugim situacijama, opet bi bilo komentara. Ili, da nam oni koji su uvek i jedino u pravu, daju pismene smernice kakvim bismo ponašanjem njih zadovoljili?

Zašto nas radost drugih, njihovi uspesi, lepota, žuljaju? Zašto je žena sa psom nesrećnica, ona koja sa ortacima pije pivo muškarača, ona koja se uvek smeje folirantkinja?

Zašto smo skloni da znamo šta je prava istina, a ona je uvek u usamljenosti, nesreći, praznoj duši i nedostatku inteligencije.

Priznajem, dođe i meni ponekad da počnem da se čudim i tumačim, u skladu sa onim što ja mislim i živim. Ali se zaustavim. Šta ti je bre, ako ti se ne sviđa ignoriši, ali se pitaj i kakve to ima veze s tobom? Pa se osvestim. Jer, ako je neko tako srećan, zašto me to ne bi radovalo, jer me ne ugrožava?

Svi smo mi pametni kad sedimo i gledamo rezultate tuđeg rada. Onako, iz fotelje, mogli bismo više ali nećemo. Nikad da tako pokazujemo noge, koje je ona vajala na ni malo lakim treninzima. Naš celulit i tiba su odraz naše smernosti. Kao i lice bez šminke, izrastak u kosi.

13012811_1334190939941318_787992811048865079_nKako vreme prolazi, nešto sve više volim da budem u društvu tih tako lažno srećnih. I ako neko misli da pričamo samo o rasipanju i lažnim vrednostima, mnogo greši. A ko misli da je njihova pozitivna energija zarazna, taj je u pravu.

I zato…kačim svoju fotku s mora, iz aprila. Jesam, jadnica sam bila tamo i smejala se neprekidno. Kačim jer mislim da je lepa. To neka vide svi, možda nekog zarazim bojama.

A u stvarnosti, odoh da tako srećna operem terasu, da, umem i u tome da uživam, čeka me jedno 10 sati posla i pripreme za karaoke.

Opet ću pevati. Jer volim. I da pevam i da pomognem. Da skupimo novac za bolesne mališane. A kome se priča, neka priča. Ja sam folirantkinja koja živi punim plućima. Može mi se. A ko hoće, neka se podsmeva a vi ostali – dođite da učinimo nešto korisno.