Proleće, volim proleće


Volim proleće. Za mene, počinje nešto novo. Počinje, to je važno. Ne završava, kao zima. Počinje. Da cveta, lista, sija, miriše, raste. Budi se priroda, a s njom i ja.

Ima možda nešto i u tome što sam rođena 2. maja, okružena mirisom behara. Što je prvo nebo koje sam ugledala bilo bistro, prva svetlost bila sunčev zrak. Što nam je slava bila Đurđevdan, pa maj pamtim po vrhunskim kolačima moje babe Natalije. Doba godine u kojem sam prohodala, prvi put trčala, brala cvetiće po parkovima. Bila spremna za izlazak za pet minuta – farmerke, majica, patike.

Višnja, mart 2016 - kopijaOvog proleća je procvetala naša višnja. Već treće je proleće kako se radujemo protezanju njenih cvetnih grana koje se spremaju da nam daruju sočne plodove. Gledam je i divim joj se. Lepota u jednostavnosti, i jednostavnost u lepoti.

Volim proleće. Dođe mi da to svima kažem: hej, znaš li da volim proleće, i tebe, i tebe, i tebe…dobro, ne baš sve:) Dođe mi da umesto da hodam, trčim. Da se stalno smejem i radujem, dišem najdublje što mogu, širim ruke ka nebu i žmurim okreneta suncu.

Svako je proleće moje, tada sam ja ja. Tada ja zaista jesam.

Ceo svet dobija boje, sva čula inspiraciju, sve postaje treperavo i puno svetlosti. Ovaj je svet stvoren za kolorit i svetlost. Mrak i crno čeka nas, jednog dana, tamo negde. Zato upijmo boje dok smo ovde, da bismo imali šta da stavimo u prtljag.