Porađaj i bebe – nije kao na filmu


Živimo u svetu raznih neistina, ne da bismo lagali druge nego sebe. Tako postoje neki stereotipi, i mi ih se držimo kao pijan plota. Jer, ako mislimo i osećamo drugačije, može biti da nešto nije u redu s nama.

Ali, ja bih rađe da se neke istine kažu, da neke druge ženice znaju šta ih čeka, šta je neminovno, realno i životno. Muka mi je od bajkovitih priča…

Porođaj. Znate šta, ako se budete drale kao u filmovima, usmerićete snagu na pogrešnu stranu. A i ako ne budete mogle bez urlanja, to neće biti tako fino kao što ste gledale. I normalno je da će vam proći kroz glavu da treba da ubijete „skota“ koji vam je „ovo“ napravio, i da njega psujete a majku zovete u pomoć.

Ja nisam, ali trudnice oko mene, tokom oba porođaja, jesu. Jedna je čak i ustala sa stola uz reči da odustaje i da se predomislila, a kada su je vratili na sto, molila samo da je puste da ode časkom i zadavi muža, pa će da se vrati. Muškarci, nemate pojma koliko vas mrze i psuju dok se porađaju…

A kada vidite bebu, to biće neće biti ni nalik onome iz reklama. Morate znati – 9 meseci u vodi, neokupano, šokirano, to „nešto“ plakaće pred vama. I nećete odlepiti od ljubavi za tim stvorenjem, osim ukoliko borba za potomstvo nije bila duga i neizvesna.

Decu sam rađala onda kada smo to želeli, lako i naizgled usput. Sablaznio me prvi susret sa bebom, i prvo što sam rekla nije bilo da je prelepa i da je volim nego molba da je odmah okupaju.

I drugi put je bilo slično, samo bez šoka pri prvom susretu, jer sam već znala u kom stanju dolazimo na svet. Ljubav je stizala kasnije i brzo porasla do trajno bezgraničnih razmera, ali tek kada je sve prestalo da me boli i nakon što sam dremnula par sati.

Kao što nema magije i lepote o kojoj se toliko priča i prikazuje, tako nije ni strašno. Jeste, prolupaš i nisi sebi nimalo dostojanstvena. Zavisno gde se porađaš i koliko to traje, prođe ti kroz glavu da je tvojoj prababi tamo negde na livadi ili u štali, ipak bilo bolje. A možda svi skakuću oko tebe i ošašavljena si nekom hemijom, pa ti je dobro.

No, činjenica je da porođaji i ako traju danima, nisu u svakom satu jednako bolni. Ja sam se porađala tri dana, kaže jedna žena. A neka, koja još dece nema, u glavi vidi 72 sata urlanja, znoja i krvi, i sebe kako umire od bolova na stolu. Hej, u porođaj se računa i vreme kada ništa ne boli, ali imaš neke simptome da ćeš uskoro morati u porođajnu salu.

Možeš da čitaš, slušaš muziku, kuckaš po telefonu i čekaš te poslednje minute. I sve što ti pričaju ili čuješ da govore oko tebe, ako te brine i nije ti jasno, pitaj šta znači. Ne znam zašto, uglavnom ne govore da beba u stomaku ima mnogo više otkucaja srca, pa te taj brzi ritam može uplašiti.

A šta se uglavnom, nemam pojma ni zašto ni kako, ženama dešava pred porođaj? Nije zabeleženo kao pravilo, ali većina nas se naždere kao prase. Moj lični savet je – neka to ne bude pašteta. Iz iskustva znam, odvratnog iskustva. Zatim, dan pre pere prozore (možda ima neke veze za sređivanjem gnezda, neki geni predaka prorade). I tu jedna preporuka: ne skačite da dohvatite gornji deo stakla.

Ako porođaj krene pucanjem vodenjaka, najveći broj žena umesto pravo u porodilište ode – u kupatilo. Depiliraju se, peru kosu, srede nokte, ako stignu i isfeniraju se. Proradi neki nirvana mod, dok se budući tata pridržava za nameštaj da se ne onesvesti od uzbuđenja.

Ako on počne da se grči od kobajagi trudova, hvata vazduh i preznojava kao da se porađa, nije lud, normalan je. Ponekad tako očevi reaguju.

Meni je najpametniju stvar rekla moja drugarica Jaca: prvo što treba da uradiš je da prebrojiš prstiće, pre nego što je uviju i odnesu. Ako to ne uradiš, nemaš pojma kakve guposti će ti padati na pamet. I bi tako.

Drugu pametnu stvar izgovorila je Ivana. Iskreno je rekla da je, nakon što je pročitala brojne knjige o odgoju dece, rađanju, vaspitanju, porodici, joga i meditacija bile utkane u njenu svakodnevicu, ipak bilo drugačije nego što je očekivala. Da je mislila da će beba izađi i reći „ooooommmm“ ali je bilo svega sem reda i mira.

Jer, ta beba, to je samo malim delom naše dete, uglavnom je biće za sebe. U svakom smislu. Mi možemo da mislimo kakvo bi moglo biti, ali ćemo se iznenaditi koliko je realnost drugačija. Neće kako mi hoćemo nego kako ono hoće. Od prve sekunde života.

I ako vam, posle nedelja u kojima se iste aktivnosti vrte u krug na 2-3 sata, kada ne znate da li ste pošli ili došli, a beba vrišti i nemate pojma šta joj je, samo biste 5 minuta tišine da dremete, padne na pamet da ladno izađete i ostavite je samu a vi odete negde na kafu – u redu ste. Niste robot, čovek ste. I ne znači da je ne volite, samo nemate zalihe energije.

I dok je držite da podrigne to radite tako što je umesto za ručicu držite za nogu, okrenutu naglavačke, jer više ne vidite na oči od umora, u redu je. Niste loša majka, samo vam se spava.

I OK je ako je ostavite nekome na čuvanje a vi izađete u bioskop, na koncert, kod frizera, na kafu sa drugaricama. Neće beba imati traume zbog toga, ne dajte da vam brižni i sveznajući nabijaju osećaj krivice jer time što ste postali majka niste ubili sebe i svoje potrebe.

U redu je i ako se lickate svakodnevno jer želite da izgledate kao da ste krenuli u provod. Ali je normalno i ako vas baš briga što su vam noge dlakave kao tatine, obrve spojene a kosa masna. Normalno je i da vas mrzi da se dovedete u stanje pre porođaja.

U redu je da imate svoja pravila i svoj dnevni ritam. Da ne dozvoljavate da vam dolaze u kuću i stavljaju novac bebi kraj glave. Da ograničavate vreme poseta. Ali i da zakupite kafanu i slavite u njoj.

Kao što nećete biti loša majka ako se vaša beba budi na sat, ali i od prvog dana prespava celu noć. Ako želite, ali ne možete da dojite. Ako ste nespretni i spori, ponekad i gadljivi. Nismo svi isti, nema pravila.

Ne sviđaju mi se ti stereotipi, koji s jedne strane plaše mlade da budu roditelji jer je to bolno, naporno, teško, moraju da se žrtvuju, a i skupo je. Da je lako – nije. Jeste, ima više iznenađenja nego očekivanih dešavanja. Ima svega. Ali, vremenom postaje najlepše na svetu.

U celoj priči, ono što je zaista naporno je niz neprekidnih pokušaja da vas ukalupe, nametnu svoje, naprave famu oko te tako normalne stvari na svetu – postati majka. I biti onakva kako osećate da treba da budete. Samo vi, niko drugi.