Prvi sneg! Jao, što je lepo! Fuj! I stojiš u mekoj benkici, sa šoljom toplog čaja sa cimetom i gledaš s osmehom kroz prozor prve pahulje… Bih ja, ali od hrpe veša koji čeka da što pre bude ispeglan i raspoređen po ormanima ne mogu da priđem prozoru.[…]

Gledam je, ne može da se načudi kada je pre napunila čak 21-nu. I slušam kako je zbunjuje to što dani prolaze tako brzo. I ćutim, jer hitrost koju primećujemo u tim prelepim, mladim godinama, kao večnost je za godine koje dolaze. A koje ja, opet, ne znam[…]

Da bismo mi neki koji ne volimo hladnoću i zimu, ali i svi ostali sa nama, preživeli do toplih i sunčanih dana, srećom postoji niz slava i praznika. Sigurna sam da je raspored tako zgusnut baš u ovo doba godine zbog toga što je narod, kada nije moglo[…]

Oduvek sam bila sklona da na bilo kakvo paničarenje reagujem samo podizanjem obrva. Ne volim frku i dizanje tenzija. U bombardovanju, recimo, nisam bežala u zaklon kad bi svirala sirena, više čekala da taj grozni zvuk prestane da nastavim tamo gde sam pošla. Sklonište me videlo nije. Kada[…]

Pamtim da su nekada dobra deca, ona vaspitana, vredna i kulturna, bila hvaljena, nagrađivana i isticana. Za nevaspitanje i divljanje uvek su sledile kazne, bez pogovora. Danas ove dobre niko skoro ni ne primećuje, ali se zato o nevaljcima priča, piše, razmišlja i diskutuje, pa se sa njima[…]

Vreme tako brzo prolazi. Patetično zvuči, ali juče su bile bebe, a ja imala ceo život pred sobom. I odjednom, one su odrasle. Nizali su se dani munjevito, ispunjeni raznim dešavanjima. Tek, sve manje vremena provodimo zajedno, a tako malo sam stigla da im kažem, objasnim. Ponekad, nedostaje[…]

Počinje meni najtužniji mesec u godini. Onaj kada mi se učinilo da se opraštaš, odlaziš, kada sam primetila da imaš još vrlo malo i snage i volje. Svega. Osim ljubavi. Nje si uvek imao na pretek. Počinje mesec u kojem si se, naizgled jednostavno i vrlo tiho, pretposlednjeg[…]

Mi se bukvalno oko svake teme podelimo na dve dijametralno suprotstavljene strane. Na „Nemce“ i „Partizane“. Ono malo neutralnih najbolje je što pre ućutkati. Pazi bre budale, njima svejedno, misle da svako ima pravo na svoje mišljenje! E, ne može! Pa pomislih, da kažem šta mislim, pre nego[…]

Sedim u dvorištu našeg raja nadomak Dunava. Napolju je toplo taman kako treba. Da neće još dugo, vidim po sve većim senkama koje pravi sve niže sunce. I nebo lagano gubi one prekrasno plave intenzivne tonove. Zamućuju ga sumaglica i paučasti oblaci. Dan postaje malen. Mrak svakoga dana[…]

Neke vesti se forsiraju dok ih svi, hteli da ih čujemo ili ne, ne naučimo napamet. Do drugih se, opet, jako teško dolazi čak i kada ih tražiš. Slučajno da ih saznaš – šanse su minimalne. Ali, napiše li neko red o nama, mi svi mislimo da se[…]