To nije onaj treptaj kao svilenih krila leptira. To nisu treperave tople zvezdice što struje telom. Nego, onaj osećaj, znaš onaj što liči na grč ali nije, hladan kao led a zapravo nije, nekako bistar a opet i nejasan. Osećaj da ima neke skrivene istine ispod one koja[…]

Neke stvari zaista nikako ne uspevam da razumem. Ne mogu ravnodušno da ih prihvatim ili ignorišem. Jednostavno, kad ih primetim uvek me poraze, onako, do kraja. Znam da živimo u vremenu u kojem svako ima prava da iznosi svoje mišljenje. Normalno je da ga ima, čak i poželjno,[…]

Vlasnica sam dva para podočnjaka. Oni prvi su proizvod genetskog koda – svi iz tatine familije ih imaju, posebno kad pređu tridesetu. Ne pomažu ni kreme ni masaže ni razni režimi. Ovi drugi su, nadam se, privremeni. Jedno je od rešenja je da doživim nervni slom, drugo da[…]

Kad te sve tišti, onako pritiska baš, kad usne neće u osmeh i čelo se bora, kažu da je dobro razmisliti šta sve u životu imaš i zahvaliti na tome Univerzumu, Bogu, genima, životu, kome hoćeš. Meni, da se ne lažemo, te obične zahvalnosti ne idu baš od[…]

Kad dođu te godine u kojima važi „ništa više ja ne moram ja sam se namorala“, onda čovek lakše diše. Jer, može a ne mora. Zna šta mu i koliko prija, ali i šta neće i ne može. A meni je u dane praznika potreban samo mir, i[…]

Kao, u životu postoje neka pravila. Svetom vladaju neki zakoni. Postoji neki red. Stvarni, onaj prirodni, ili red koji su ljudi smislili. Nekada je svega toga bilo mnogo više, srećom se štošta izgubilo, ili ima manji značaj. Recimo, onaj red da završiš školu, pa dođe red da se[…]

Kažu da je dobro sećati se i lepih i ružnih stvari, da iz njih učimo, da smo sve to zapravo mi i da je sve imalo neku svrhu i smisao. E pa ne slažem se. Ima toliko toga što bih volela trajno da izbrišem. Ništa nisam naučila iz[…]

Da li vam se desilo da nešto želite, tražite, ali od prevelikog izbora na kraju ne izaberete ništa? Meni jeste. Ne jednom. Zapravo, dešava mi se stalno. Dok je bio prvo jedan, zatim dva a onda dugo samo 3 TV kanala, čini mi se da smo normalnije gledali[…]

Ma, jedva ste čekali poziv za to! I sada, valja se ulepšati do maksimuma, da svi padnu u nesvet. Dobro, ne baš svi, ali je od životnog značaja da se vi osećate sređeno i savršeno. I od silne želje da to i uspete, spucate par sati i –[…]

Živimo u svetu raznih neistina, ne da bismo lagali druge nego sebe. Tako postoje neki stereotipi, i mi ih se držimo kao pijan plota. Jer, ako mislimo i osećamo drugačije, može biti da nešto nije u redu s nama. Ali, ja bih rađe da se neke istine kažu,[…]