Muva se danima od jedne do druge terase. Kada zna da je vidim, značajno gleda u ograde na njima. Pa uzdahne. Kaže koju na temu vremena, proleća, da je već mart. Ja ćutim. Znam šta hoće. Ne dolazi u obzir. Više nećemo preterivati. Lepo je imati takve želje[…]

Da se razumemo: moje vreme za rađanje je prošlo, imam previše godina da takav čin ne bi bio rizičan. Namestilo mi se da sam se time bavila sa 20 i kusur. Život je pokazao – za mene u najboljim godinama. Za one koji rađanje dece vide kroz matematiku[…]

Hej, ćao? Pa gde si ti? Pa kako si? I dodatak kojem smo se još kao srednjoškolci smejali: A kako si inače? A kakva je razlika u tome kako jesam i kako sam inače? I tako se srećemo, dopisujemo, razmenjujemo pristojna pitanja i fraze kao odgovore. Evo tu[…]

Sinoć je sedela sa nama u dnevnoj sobi. Ćaskali smo i gledali seriju. Onda je legla pored mene, samo malo da ispravi leđa, i zaspala. Moja beba. Veća od mene. Gledala sam je kako diše, i kao i uvek kada je u svetu snova, nisam se pomerala da[…]

Normalno da sam svakodnevno da društvenim mrežama. Navika, kao pranje zuba. Potreba kao opijati. A i, zaboga, pa nisam luda da nešto propustim! Ima tu zanimljivih, pametnih i smešnih, emotivnih i neobičnih stvari. Ima i čudnog sveta. Uglavnom je zanimljivo. Ali, fejs se pobrinuo da nas i sam[…]

Danima pratimo, skoro pa neprekidno, vremenske prognoze. Razne. Različite. Ali za isti datum i tačku na planeti. Znam da postoje visoke škole i fakulteti na kojima se školuju budući meteorolozi i ostali koji mere i analiziraju temperaturu i vlažnost vazduha, vazdušni pritisak, brzinu vetra i sve ostalo što[…]

Ne znam da li sam to naučila tokom životnog putovanja, ili sam takva rođena. Tek, nisam sklona tome da govorim i mislim da nešto neću nikada želeti, hteti, pomisliti, uraditi. Ali, ni da tvrdim kako će baš tako biti, obećavam sa velikom sigurnošću, bez imalo sumnje. Mislim da[…]

To nije onaj treptaj kao svilenih krila leptira. To nisu treperave tople zvezdice što struje telom. Nego, onaj osećaj, znaš onaj što liči na grč ali nije, hladan kao led a zapravo nije, nekako bistar a opet i nejasan. Osećaj da ima neke skrivene istine ispod one koja[…]

Neke stvari zaista nikako ne uspevam da razumem. Ne mogu ravnodušno da ih prihvatim ili ignorišem. Jednostavno, kad ih primetim uvek me poraze, onako, do kraja. Znam da živimo u vremenu u kojem svako ima prava da iznosi svoje mišljenje. Normalno je da ga ima, čak i poželjno,[…]

Vlasnica sam dva para podočnjaka. Oni prvi su proizvod genetskog koda – svi iz tatine familije ih imaju, posebno kad pređu tridesetu. Ne pomažu ni kreme ni masaže ni razni režimi. Ovi drugi su, nadam se, privremeni. Jedno je od rešenja je da doživim nervni slom, drugo da[…]