Dodajte boje i ovome danu…jer, život takav kakav je, jedan, jedinstven i poseban, reprizu nema. Pa zašto smo onda dopustili da nam uzmu boje? Opkolili su nas strahotama, pompeznim naslovima, kobajagi paparaco fotografijama, pričama o veličanstvenim životima osoba bez zanimanja, bogatsvu koje mi mali nikada nećemo imati. I[…]

Bila je to jedna naizgled obična, porodična fotografija. Nastala u danu kada sam postala gospodja Zebić, u trenu kad sam mom ocu, ugledavši poznati staklasti sjaj u pogledu rekla:Hej, nema plakanja! a on mi odgovarao:Ma šta ti pada na pamet! Na njoj, moj tata i ja i uočljive[…]

Zaista ne bi bilo očekivano da prvi post ne bude posvećen našoj mrvici, malenoj Beki, čuvapici koja će sedeći kraj mene i na meni, kad joj padne na pameti kliktati “delete” i šta joj već dođe pod šapicu. Mezimče porodice Zebić, dosada sa repićem i u isto vreme[…]