I tako, prizor predivan a ja kao manijak školjam fotoaparatom. Čučnem. Kleknem. Pričam sama sa sobom. Mrštim se i kažem sama sebi: jes! Kad čujem: Izvinite, fotograf! A? Jašta nego su mene zvali. Izvinite, možete li nas da slikate? Mislim, mogu. Ali, vidite, ja ovo radim onako, za[…]

Jao, brate, ekskurzija a detetu ističe pasoš u decembru! Bus-plus! Jutros me ta misao probudila oko 5, i onako otkinuta od sna, nisam znala do kada joj ova stara kartica važi…Pa kakva sam ja to majka? Možda je to i zato što su već velike. Kad su bile[…]

Eh. Kada smo imali 15, zadivljeno smo gledali one koji će uskoro maturirati. Oni su bili odrasli u našim očima. Ljudi s 20 su bili matori, a svi preko 40 su nekim čudom još hodali. Starci! Kada smo napunili 18, radost je bila produžena s jedne strane pripremama[…]

Jesmo, ponekad smo, onako u proseku, Bože sačuvaj, što se kaže. Ali koliko smo zapravo izuzetni i divni, takođe u proseku, shvatim svaki put kad se sretnem s većim brojem žitelja EU. Znam, niti je pristojno niti je realno uopštavati da je jedan narod ovakav a drugi onakav.[…]

Otišli smo kod njegovih prijatelja i saradnika, roditelja dve male devojčice. U stanu je bio totalni haos. Igračke na sve strane, gomila neispeglanog veša, onako, bar 3 mašine, na stolu ni centimetar praznog prostora. „Gospode Bože, kako oni žive“, pomislila sam. Tada još nisam znala da su oni[…]

Prvo, mi mnogo volimo našu terasu. Mnogo volimo u periodu od aprila a često i marta, pa sve do novembra da,sedimo na njoj, ćaskamo i pijemo kafu. I ujutru i uveče. Drugo, ove godine možemo samo tužno da je gledamo, zatrpanu prašinom i praznih žardinjera. I treće, zna[…]

Sedimo muž i ja tako, veče, gledamo TV, više listajući kanale, onako, bezveze. Pomalo gledamo u mobilne, srkućemo vino i razmenimo po koju reč. Najčešće gledamo u sat. Čekamo da se deca vrate kući… I rekoh mu da ne mogu da ukapiram kada su prošle neke godine. Proletele.[…]

Svako ko ima više od jednog deteta, sigurna sam, čuo je ovo makar jednom. Ma šta jednom, kad god se nešto deli ili negde zapne. I džaba objašnjavati da to nema veze s istinom… Nikada to nisam pomislila. Pre svega zato što je mojima jedno dete bio cilj.[…]

Ne znam u kom sam trenutku postala nesposobna da ustanem ujutru, kad želim. Znam samo da sam prvih 18 godina braka jutarnju kafu kuvala ja, od tada nam je kuva Vlada. Ne zato što neću, nego zato što bih to ladno, kad bi me pustili, učinila – u[…]

Zove me jedan prijatelj i saradnik pre par meseci, negde oko pola 8 uveče. Javljam se na mobilni i kažem:“Ako nije hitno, zovem te kad dođem kući. U autobusu sam, vraćam se iz škole.“ Tišina. I onda čujem s druge strane:“Željka, jesi li ti?“ E da…Ko je lud[…]