Svako ko ima više od jednog deteta, sigurna sam, čuo je ovo makar jednom. Ma šta jednom, kad god se nešto deli ili negde zapne. I džaba objašnjavati da to nema veze s istinom… Nikada to nisam pomislila. Pre svega zato što je mojima jedno dete bio cilj.[…]

Ne znam u kom sam trenutku postala nesposobna da ustanem ujutru, kad želim. Znam samo da sam prvih 18 godina braka jutarnju kafu kuvala ja, od tada nam je kuva Vlada. Ne zato što neću, nego zato što bih to ladno, kad bi me pustili, učinila – u[…]

Zove me jedan prijatelj i saradnik pre par meseci, negde oko pola 8 uveče. Javljam se na mobilni i kažem:“Ako nije hitno, zovem te kad dođem kući. U autobusu sam, vraćam se iz škole.“ Tišina. I onda čujem s druge strane:“Željka, jesi li ti?“ E da…Ko je lud[…]

U detinjstvu, kao i mnogi drugi, nisam dobila gotovu paletu boja. Morala sam sama da je pravim. I u toj paleti, posebno mesto, od kada pamtim, zauzeli su oblaci na nebeskom prostranstvu. Kako sam znala da se mentalno i psihički vraćam na moj put, da napuštam svet neuroza,[…]

Ja sam nemi posmatrač mržnje koja fercera svuda oko nas. Mržnje koja mi nije potrebna. Jer, ne mogu da je osetim. I ne želim. Mogu da volim ili da ne volim, ali da mrzim, ne mogu. Recimo, ne volim što sve samo posmatram, trudeći se da do mene[…]

Jesi li čula, ima dečka?! Auuu! To je danas kao da je doktorila nuklearnu fiziku pre roka. A i onaj mladić, zamisli našao devojku? Svaka čast! Jer, to je danas postala skoro pa nemoguća misija. Podigli smo generacije usamljenika… Šta je i kada krenulo naopačke? Da li u[…]

Trebalo je da se rodi godinu ranije. Da ne pravimo veliku razliku u godinama između dvoje dece. I to je jedini stereotip vezan za njeno postojanje, od prve pomisli do danas, njenog sedamnaestog rođendana. Da, moj plan „moderne žene“ bio je da je rodim s proleća, nikako po[…]

I tako, krenemo u poznatom pravcu. Dakle, imamo iskustva. Nešto više od 700 kilometara uglavnom auto-puta deli nas od letovališta. Jednom, s pauzom za kafu i 2 granična prelaza sa po 2 granične kontrole, putovali smo do Beograda 7 sati. Sada znamo da je preći granicu sve više[…]

Da, znam da su porasle. Neki bi rekli: nisu, ima još vremena do tog trenutka…I delimično su u pravu, ako pod „odraslim“ smatramo one koji su završili sve škole, zaposlili se, potpisali venčani list, izrodili decu i žive po šablonu „kuća –pos’o“. Po mome, odrastao si, ipak, tu[…]

Godine čine svoje. U nekom trenutku čovek shvati da više neće da bude trpni pridev. E, onda postaje „zao“. Ne stvarno, nego u očima drugih. Zapravo je isti, samo, onako, postavi rampu za neke stvari. I neke ljude. Moje prvo iskustvo kada sam se osećala kao putpuni idiot[…]