Kad smo mladi, mislimo, promenićemo svet. Pre nas, ničega bilo nije, a i ako jeste, to je bilo bezveze. Sad, kada mi hodamo ovom planetom, sve će biti drugačije. A mi, mi nikada nećemo ostariti. O, super. Da li je glupo da primetim da smo isto to mislili[…]

Još uvek se, u neko doba noći, probudim i odem do njihovih soba. Sve kao samo da vidim da li su zaspale, a ako jesu, dugo ne mogu da odvojim pogled od njihovih usnulih lica. Od miline. I pre nego šta sam ih rodila, zarekla sam se da[…]

Nikada nisam bila na dijeti. Mislim, nisam ja sad neka pametnica, pa pripadam onom jednom procentu žena zadovoljnih svojim izgledom. Ne. Nisam držala dijete zato što sam za to jednostavno – totalno nesposobna. Znam za mnoge manje ili više popularne, delotvorne i korisne dijete. I kada bih izabrala[…]

Koni i Beka su ta tri dana lajali naizgled neprekidno. Kao što rade psi kad osete nevolju. Znala sam da silazi stepenicama. Sporije nego inače. Možda zato što to čini – poslednji put. Da otvorim vrata? Ma ne. Ali, treba da je pozdravim. Ipak, ne. Misliće da se[…]

Izvini, ali ja stvarno nemam tvoj broj telefona. To je jedna od rečenica koju često izgovaram. A kada me neko pita kako je to moguće, krajnje ravnodušno odgovorim: zato što mi je mobilni telefon OPET upao u WC šolju… To je naizgled tužna i čudna „priča mog života“.[…]

Ponekad, čovek ostane bez reči. Nekad od šoka od onoga što vidi i čuje, a često i zato što niti želi niti misli da je potrebno išta više reći. E tako meni dođe. Tom ćutanju koje ne prati čak ni mimika, prethode pokušaji da komuniciramo – rečima. Nekako[…]

Kad čovek dobije dete, sve što se dešava postaje spektakularno. Kao da istorija čovečanstva ispisuje svoje prve stranice. Posebno su prve godine iz ugla slučajnih posmatrača nenormalne, ali kada dete poraste, neke takve slike postaju uspomene koje greju dušu… Moj tata je bio posebno nenormalan. Nije bio mladić[…]

Nisam ja oduvek bila ovakva. Slavila sam ja i nove godine i osme martove. A onda shvatila da mi ne prija da budem deo ludila kada moramo da se radujemo i moramo da kupujemo poklone i moramo da budemo budni celu noć i jedemo i kad nismo gladni[…]

Znate ono, kad neko pomene vaške a vi se češete do iznemoglosti? I sve vam nešto mili po glavi? E to. Tako i ja već danima trebim imaginarne buve. Jer, gde je jedna, tu joj je negde i familija… A zapravo, mislim da nikad nisam videla buvu. Jesam,[…]

Kakva sam ja trudnica bila! Najpametnija! Neponovljiva!!! Od trenutka kada je doktorka potvrdila naše sumnje, pa sve do porođaja, na mom stolu je neprekidno bila gomila knjiga: Kako roditi, kako vaspitati, šta kaže doktor Spok, šta kaže ovaj i onaj, dete do godinu i po, do 3, 7,[…]