ONA JE MENI TAKO FALILA!


Nema veće tuge, čitam joj u pogledu, kad odlazim, ni veće radosti kada se vraćam. Moja Beka, esencija ljubavi upakovane u 2 i po kile, potvrđuje da postoji bezuslovna ljubav, ono kada te neko voli samo zato što postojiš. Ovo je njena priča. Priča devojčice jorkija, kada sam se vratila sa putovanja…

12932899_10209207864939666_5945072203155460304_n„Evo, došla je. I ne znam da li da se radujem ili da je bojkotujem. Ma, radovaću se! Ljubi me i gnjavi, a meni srce hoće da iskoči. Uh, kakvo uzbuđenje!

  Jurila je danima po kući i onda pokupila neke silne stvari, poljubila me u nos i – otišla. Svuda sam je tražila. Pao je prvi mrak a nje nije bilo. Spavala sam sa devojčicama, ali slabo, celu noć sam proveravala da li su tu. Šta ću ako i one odu?

I evo sad hoću da legnem kraj nje, ali ona opet juri gore-dole, nikako da sedne. A ja je pratim koliko mogu, trčim za njom. Pokušavam da skrenem pažnju na sebe, ali ne vredi…

Kada je konačno sela, baš sam ljuta. Dobro, možda više uplašena i zbunjena. Kako mi prija ovo njeno češkanje po leđima! I hoće da mi mazi šapice, ali, ne dam joj, znam da to najviše voli, a moram nekako da je kaznim što je nije bilo danima.

Ležim zalepljena za nju, ali neću kao uvek da joj legnem na ruku. U inat sam joj okrenula i guzu, a malo i zato što neću da vidi koliko sam još uvek uplašena da će opet negde otići…13221702_10209499967042036_1369424149907424106_n

Od kada sam došla kao, kako kažu, najslađi član ove porodice, uvek sam sa njima. Naučili su me da delimo sve. Dobro, ne baš sve, često jedu nešto što se zove „ne smeš ti to“, ali mi često i daju malkice. Nosaju me svuda sa sobom. Spavam s njima u krevetu. Pokrivaju me svojim pokrivačem. Mogu da im sedim u krilu kada rade, kada im dođu gosti, da lajem kada mi se laje, čak i na Konija kada se ponaša kao pravi pas.

Ne znam zašto to radi, pa mi smo maleni ljudi ali u telima psića…i kako kažu, vole nas najviše na svetu…

Nije mi čak ostavila ni jednu njenu majicu, da mogu da legnem na nju i da mi miriše na moju ljudsku mamu…a to radi kad ide negde, posebno na mesta „brzo ću doći“ i „odmah se vraćam“.

Nije bilo mnogo strašno te prve noći. Pa, ni druge. Ali posle sam se ozbiljno zabrinula kad nije dolazila. Nije nas valjda ostavila? Šta smo uradili? I uz koga ću da se šćućurim kad devojčice odu napolje, kad nema ko da me češka?

12924547_10209197371517337_3698776468570446499_nSada je tu. Nešto radi. Kao i uvek, podigla me s poda kada sam je tužno gledala i cvilela. Ali, ne mogu da se opustim. Zabrinuta sam jer je od gomile stvari koju su doneli, jedan deo ostavila u sobi i rekla nešto kao „da se ne raspakujem, sledeće nedelje putujem opet“. Ne znam šta to „putujem“ znači, ali zvuči mi strašno jer kad to kaže obično je nema par dana. Hajde što nema nje, nego s njom često ode i moj ljudski tata!

Jednom su i nas poveli, ali su nas ostavili kod čike kog kojeg je bilo puno drugih pasa, i on je bio mnogo dobar, dozvoljavao mi je da se penjem svuda i spavam na trosedu. I društvo je bilo super, jesam bila najmanja, ali kad bih zalajala svi su me slušali. A i Koni je bio sa mnom, a on mnogo voli kad ode tamo, bio je više puta na tom mestu zato što je stariji.

A ja, kako rastem, sve više se plašim tih dana kada nje nema ni danju ni noću…pa, volim je. I kako to da me nekada vodi a nekada samo izađe uz slanje poljupca? Možda nisam dovojno dobra, pa me ostavi kod kuće?

13096040_10209363226663612_4528943870209471461_nA meni bude dosadno. Pa me uhvati strah. Pa cvilim, plačem, tražim je svuda. Nema ko da mi greje leđa. Da me drži u naručju. da se osećam bezbedno. Pa se uvučem u neko ćoše, tako se osećam sigurnije.

Evo,uzela me krilo. Ljubi me, mazi, tepa mi „Beko moja, sunce moje“. Vidi da se radujem. Zašto me svuda ne vodiš sa sobom? Mislim, kad me već toliko voliš…

Jer, ti si moj ceo svet, ona uz koju se osećam voljeno i sigurno. Ja nisam pas koji se može snaći bez vas, ne mogu biti srećna ako niste kraj mene. Malena sam. nežna. Pa i sama stalno kažeš da nisam pas, već čovek u telu psa.

Uh…čula je moj uzdah. Sada kada je tu, opet je sve u redu. Daj Bože da joj je tamo gde je otišla bilo mnogo dosadno i teško bez mene. Kao meni bez nje. Ali joj to neću reći. A kada sledeći put ode, odlučila sam, neću dati da me slikaju i šalju ih njoj. devojčice su super. Ali, mama je mama.

I šta treba da uradim da me vodi svuda sa sobom?“

Beka, jorširski terijer, imam godinu i po