NEUTRALNO NE MOŽE


Kada nema problema, mi ih odmah sami napravimo. Kao što imuni sistem, kada nema spoljne izazove, krene sam sa sobom da se bori.

Ali, mi bismo mogli imati i druge zanimacije. Toliko je lepote oko nas, ali ne, tako je dobro da žmurimo pred njom, svakoga ko malkice iskoči iz proseka treba odmah vratiti u liniju.

I svakoga ko drugačije misli, što pre savladati i naterati da bude makar kao mi, ako ne i jadniji.

Jednostavno, mora biti kako mi mislimo i nikako drugačije. Svako ko živi po svome hitno mora biti unižen, izvređan, ismejan.

Svaki zrak drugačijeg mora biti ugašen. Građane treba ugušiti, njihove diplome i znanje proglasiti nebitnim. Šta bre oni, valjda mi znamo?

Valjda ja bolje znam od doktora da dam dijagnozu! Kakvi bre filolozi, pravilno je onako kako ja govorim! Šta bre arhitekte i inženjeri, ima da gradim kako ja hoću!

Sedeću u svom ćošku i sve ću bre da komentarišem, posebno hrabro i glasno na društvenim mrežama, da kritikujem, vređam, kakva sam ja bre moćna faca!

Čim primetim da je neko srećan, ponosan, da uživa, ima u blato da ga bacim.

I ne sme se biti neutralan. Ti neutralni glume neku finoću, šta li?

Sukob grupe A i grupe B je nemoguće izbeći. Možeš biti na strani jedne ili druge grupe, ako već nisi njen član. Moguće je da ti se ne sviđa ni jedna od ponuđenih grupa, ali je najgore ako ćutiš i nećeš da misliš o svemu tome.

Ne možeš živeti svoj mali, jedini život svakog dana, voleti bližnje, raditi i ćutati, udisati svaki sekund. Moraš se, umesto sobom, baviti velikim i teškim problemima, diskutovati o njima i imati neko svoje rešenje.

Dobro, ne moramo misliti isto, ali to nije razlog da se svađamo i vređamo. Posebno ako se nikada sreli nismo. I još posebnije, ako svoje dvorište očistili nismo…

Ne može čovek, ma koliko se trudio, da izbegne ovu epidemiju pametovanja i „samo sam ja u pravu“ trenda. Pa još kada od neizbežnih komentara koji postaju leglo primitivizma sve ode u nekom još gorem pravcu, ostaje ozbiljno gorak ukus u ustima.

I meni dođe da se branim. Ali, trudim se da prećutim. Znam, nema svrhe da dajem još povoda. Naravno da se i meni štošta ne sviđa, ali nekako mislim da je to ipak moja stvar i pitanje samo mog ukusa.

Ne bih da osuđujem ako je neko drugačiji. Ali mi stvarno dođe da to radim, kada osuđuju mene. Ili ako žele da mi nametnu svoje mišljenje.

Zašto je toliko teško shvatiti da nismo svi isti? Da ono što mi smatramo ispravnim drugima nije, i obrnuto? Zašto imamo potrebu da odmah napadamo i ponižavamo, zapravo mislimo da to radimo drugima, a zapravo sebe spuštamo?

I tako se dvojica meni mnogo dragih ljudi danima ozbiljno sukobljavaju. Nebitno o čemu, jednostavno, njihov način života i stečeno iskustvo nisu isti. Ono što je iniciralo sukob su reči jednog od njih, zapravo nezgodan rečenični sklop o temi koja mnoge danas svrbi, a realno nije baš toliko životno bitna i stvar je ličnog ukusa i uzrasta.

I meni majke mi dođe da ih mirim, ali nema šanse da se to sad sve vrati na početak! Još bi gore bilo, pa zato iz prikrajka pratim šta se dešava, tužna jer su obojica zaista sjajni, svaki na svoj način.

I gledam kako zluradi i primitivni komentari totalno prekriju početnu lepotu koju je imalo ono što je u osnovi.

Gledam i ne verujem kako ti isti komentari celu temu skrenu u nekom neslućenom pravcu, koji nema baš nikakve veze s početnom pričom.

I svi sve znaju, posebno o onima koji su znanjem, zvanjem ili funkcijom iznad njih. Spremni su da im pokažu gde im je mesto, naravno u mulju jer su iznad njih.

I sve što neko drugi smisli i uradi, to sve ništa ne valja, i sve je to prevara. Ono što nova vremena donose je trovanje i zlo sa zapada.

I naravno, niko sem nas nije u pravu. Nikada nema opravdanja i razumevanja. Mi i naši bližnji, ma mi bismo u takvim situacijama bili bezgrešni, anđeli, ma, nama se to nikada desilo ne bi.

I nepodnošljivo smo negativni i nevaspitani u tome da svima to stavimo do znanja. Da smo najpametniji, najbolji i jedini koji ne greše.

A svako ko nam ne povlađuje, s njim ćemo pod obrisati, naravno.

Jer, ne sme se danas neutralan biti. Ti neutralni, oni misle da su najpametniji, a zapravo nemaju prava da budu svoji, drugačiji, da budu srećni.

Ne možeš imati svoje, samo mišljenje jednih ili drugih. Jer, na kraju dana, moramo biti makar na nešto ponosni. Pa, ako već nismo uradili nešto dobro, onda bar da se divimo kako smo nekom drugom dan upropastili.