Nerazumevanje razumevanja


Znam, kažu da je važno imati razumevanja za druge. Ne mogu, časna reč.

U stvari – mogla sam, ali mi se već neko vreme ne da. Dobro, priznajem i da neću.

Sve znam, svako ima svoj ugao posmatranja, svoja uverenja, iskustva, karakter. Nema onih koji su u pravu i drugih koji greše, sve je u načinu i mestu sa kojeg gledamo.

Ali, ali, ali…

Pokušaji da imamo razumevanja za druge ljude i njihove, našem umu nelogične postupke, često nas narušavaju. Nasekiraju nas, zabrinu, skinu osmeh s lica, naboraju čelo. Ako je u pitanju neko blizak, emotivno i psihički se potresemo i vrlo teško funkcionišemo.

A šta će to meni? Ne, nisam sebična, iskustvo me naučilo.

Umem ja da prihvatim i razumem, ali prvo sebe. Ja sam sebi tačka od koje polazim. Sve što taj moj temelj ugrožava nastojim da eliminišem ili promenim.

Za koga još mogu da imam razumevanja? Za ljude koji su tamo negde, sa kojima nisam u direktnom kontaktu, o kojima čujem, čitam ili gledam. Eto te neke njihove priče i postupke koji bi mi mogli biti nerazumni, mogu da prihvatim sa razumevanjem, da pretpostavim zašto su takvi, nađem opravdanje.

Zapinje kod onih koje poznajem. Nekako se dešavalo da što više razumevanja imam to se kasnije gluplje osećam. A to mi se ne sviđa. Jer, dok sam „puna razumevanja“ drugi koji to nisu preskoče me, a na mene razumnu svi zaborave.

Ne mogu više.

Šta se ljudima dešava?

Imaš razumevanja za nervozne u prevozu. Zatim za besnog šefa koji te vređa i maltretira. Za kasirku koja nekako uvek zaboravi da vrati kusur. Onog što je pljunuo na ulici da ti se želudac okrenuo. Komšije divljake od kojih ne možeš da spavaš skoro do svitanja. Stoku koja baca đubre sa terase.

Pa onda treba da imaš razumevanja i za: red u banci, piljara koji je ti je opet dok nisi gledala uvalio par trulih krompira, savet škole koji je za ekskurziju izabrao samoinicijativno najskuplju lokaciju, kablovskog operatera jer ceo mesec ne ume da stabilizuje signal ali neumanjen račun redovno šalje, bahatog vozača koji samo što te nije ubio na pešačkom, drugaricu koja ti se ne javlja jer si joj pozajmila pare, decu koju mrzi da uče, muža koji je umoran od posla i ne pada mu na pamet da ti pomogne ili ženu koja je opet od novca za račune nakupovala garderobu…

Dopiši dalje slobodno.

Toliko razumevanja mi je sasvim nerazumno. Dok ti razumeš druge, u tebi treperi i lomi se, kuva ti u glavi, skače pritisak, noći su ti bez sna a jutra smlaćena. Sudaraš se sa svojom vizijom, nerviraš, proklizavaš. Propadaš. Desi se i da se razboliš.

E onda dođu dani kada tebi treba razumevanje. Ali ga nema.

Treba ti mir da spavaš, ali oni odozgo nemaju razumevanja. Kao ni onaj s čijeg je prozora pravo na tvoj čisti kaput pao bajati jogurt. Ni deda u autobusu kog si slučajno pritisnula cegerom, i sad te psuje. Ni deca jer si od premora slučajno stavila malo više začina u ručak.

Niko.

I sad ti imaj razumevanja za njih! Ne, prvo sebe razumi!

Budi sebi najveći prijatelj i podrška, jer samo tako imaćeš dovoljno bistrine u glavi, energije i volje da razumeš one kojima je to zaista potrebno, imaćeš snage da odvojiš te ljude od onih koji razumevanje sebično zloupotrebljavaju.

Njih ne pokušavaj da promeniš. Posebno ne ponašajući se kao oni. I nikako naglim i nepromišljenim metodama. Samo lagano, ali tako da ne dozvoliš da te ugrožavaju, psihički a time i fizički.

Da, imaju oni sigurno neka njima logična objašnjenja, ali to nije tvoj problem za razliku od njihovog ponašanja koje jeste.

A i ono će se možda promeniti kada shvate da za njih više nema razumevanja. Pa i ako se to ne desi, važno je da sebe razumeš najviše, jer je život jedan i neponovljiv i samo ti imaš prava da ga trošiš, drugi neka troše svoje.

Ne stvarno, nemam ja razumevanja za to razumevanje svih i svega. Ne razumem i tačka.

I znaš šta? Od kada sam takva, mnogo mi je bolje. Probaj, videćeš.

Napomena: Tekst treba shvatiti kao priču samo delimično baziranu na ličnom iskustvu, kao skicu o životima svih nas danas, koja je nastala posmatranjem okruženja, a pisana je u prvom licu jer mislim da je tako intimnije