KAKO SE ODRASTE?


Eh. Kada smo imali 15, zadivljeno smo gledali one koji će uskoro maturirati. Oni su bili odrasli u našim očima. Ljudi s 20 su bili matori, a svi preko 40 su nekim čudom još hodali. Starci!

Kada smo napunili 18, radost je bila produžena s jedne strane pripremama za završetak školovanja i početak studija, polaganjem za vozačku dozvolu, žurkama, provodom, učenjem. S druge strane, od silnih obaveza radost je bila podeljena na segmente, bez mogućnosti da od tog događaja pravimo višednevno ludilo i euforiju.

I…ništa se nije desilo. Cilj je postao imati 20. E kad napuniš toliko godina, to će ostati zauvek. Nismo razmišljali o radnom odnosu, iako smo radili, nismo ni slutili da ćemo za koju godinu dobijati polutke, čuj, i krompir, preko sindikata. I opet, nismo odrasli.

Odrastanje nije vezano za uzrast, i zavisi od brzine kojom svako od nas prelazi određeni put.

Kako znaš da si odrasla, ili, odrastao?

Ako majka nije kod kuće par dana, ne plačeš od gladi i ne otvaraš samo tegle i konzerve, jer znaš da se ono odozgo na šporetu zovu ringle ili ploča. I znaš da ih zagreješ.

Umeš da popuniš uplatnicu, i znaš da se računi plaćaju a ne gube.

Đubre se mora odneti do kontejnera inače smrdi i curi, nema noge da ode samo.

Veš mašina ne služi da samo složiš stvari na nju kad kreneš na tuširanje, već i da ih u njoj i opereš.

A kada to uradiš, ako ti bar 3 puta mašina belog veša nije prebojena u plavo zalutalom, recimo crnom čarapom, još si na putu odrastanja.

Znaš da možeš bez sna 48 sati, ali ne smatraš to više normalnim, i nečim čime se treba hvaliti.

Ne jedeš luk za ručak, ako do kraja dana planiraš da se srećeš s ljudima.

Postoji svest o tome da kada se ubiješ od alkohola to drugi jasno vide.

Ne čupavaš više obrve gledajući se u uveličavajuću stranu ogledala.

Znaš da se prašina taloži svima, i da je neće ukloniti dobra vila dok spavaš, već krpa u tvojim rukama.

gledajute kao nezrelog dokle god se ponašaš tako.

Na foru ćeš proći jednom, dva, tri puta, a onda će ti se dogoditi život.

Roditelji nikada neće prestati da te savetuju, kao što i njih savetuju tvoje babe i dede.

Iz tvojih usta je bar 5 puta izletela rečenica koju su izgovarali tvoji tata ili mama, a koje si se užasavala u detinjstvu.

Nemaš problem s tim što  nisi bolji od svojih roditelja, drago ti je što si svoj.

Kad voda krene da šišti po stanu, znaš da treba zatvoriti ventil a ne zapomagati tatino ime.

Slupao si auto zato što si napravio neku grešku u saobraćaju, a ne zato što te ostali vozači mrze.

Baka nije otišla na proputovanje svetom, već na mesto odakle se niko ne vraća.

Izgužvane i prljave majice bačene u ormar neće biti uredno složene i oprane ako ih ignorišeš.

Onog ludaka iz osnovne koji ti je kidao živce, od završetka osmog razreda ne srećeš. Mama je bila u pravu kada je govorila da većinu njih nikada videti nećeš, jer je jedino što vas je vezivalo bilo mesto stanovanja, ali ne i interesovanja.

Onaj koji ti pri upoznavanju kaže da nikad nije lepšu video, hoće samo jedno – seks.

Ona koja te pri upoznavanju gleda bez treptanja, hoće samo 2 stvari – brak i dete.

Šta god da uradiš roditelji neće moći uvek to da reše, već prekršajni ili bilo koji sudija, tim lekara,  život, sa nizom posledica.

Znaš da postoje stvari koje i da samo probaš, menjaju život na gore iz korena. Kao i situacije koje vode na isto mesto. Zato znaš kako da ih izbegneš.

Oni preko 40 nisu ti više starci već ljudi u najboljim godinama i tvoji idoli.

Koliko god da ćutiš, znaš da te roditelji čitaju „kao bukvar“, jer i ti već znaš pomalo da čitaš druge.

Ne znaš gde je tvoj plišani meda, a glupo ti i da pitaš.

Znaš da pare, na žalost, ipak ne rastu na drvetu, i postoješ svestan da ćeš izgleda morati jednog dana ili odmah i sam da zarađuješ.

Postoji svesnost da vreme ipak prolazi, čak i tvojoj generaciji.

Čak i saznanje da svet izgleda nije počeo rođenjem tvoje generacije, da  su ljudi i pre vas živeli, odrastali, sanjarili, bili mladi i ludi.

I sve to traje godinama. Šteta što odrasti ne znači i znati da je svaki dan poseban, da si sam sebi ili sama sebi najvažnija, da je ono što si i kako si sada, temelj za sve što ćeš sutra biti.

I da si mlad dok se tako osećaš. A super je dugo se mladim osećati, a imati potrebna znanja, iskustva i zrelost.

I najvažnije: nigde ne žuriti. Nije se rodio onaj ko je ranije stigao na cilj i uspeo da zaustavi vreme. Svi probali jesmo, uspeo niko nije…