Kako se (ne)upropastiti od ulepšavanja


Ma, jedva ste čekali poziv za to! I sada, valja se ulepšati do maksimuma, da svi padnu u nesvet. Dobro, ne baš svi, ali je od životnog značaja da se vi osećate sređeno i savršeno.

I od silne želje da to i uspete, spucate par sati i – upropastite se. To vidite, na žalost, kasnije, na fotografijama,a često i osećate u bolovima i otocima na raznim delovima tela.

Primećujem kako nas previše truda da budemo lepi odvede u dijametralno suprotnom pravcu. Dešava nam se svima. Ali je dobro da nam se dešava što ređe.

Šta sam ja iskustvom naučila, ali ti ne moraš sve to proći, ponekad je dobro naučiti ponešto iz grešaka drugih.

Jedna od prvih stvari je – pažljivo sa belom bojom i svim što bi trebalo da bude belo. Što ta boja može da te izblamira, čudo jedno! Posebno na mestima gde je mrak, sa onim povremenim osvetljenjem pod kojim svi ličimo na vampire.

Naravno da ćeš oprati zube, ali pazi šta na tom događaju jedeš i piješ. Sve u boji ostavlja trag, na zubima ili jeziku, a to grozno svetlo, sve to nekako istakne. Ili nemoj da se smeješ, ali to je meni bezveze. Pa moraš se smejati!

Bela odeća, posebno leti može biti problem. Tada se i inače znojimo od vrućine, a posebno na mestima gde je gužva i jedva da može da se diše. A tek ako prvi put upotrebiš baš onaj dezodorans iz reklame, koji se na tebi ponaša drugačije nego što su rekli, što to može da izgleda ružno!

Bele majice su super samo ako su sasvim nove. Drugačije jesu divne za oblačenje, aali ne u posebnim situacijama i na pomenutim dešavanjima sa oskudnim osvetljenjem koje je pritom u raznim bojama. Ako ispod njih imaš brus koji nije snežno beo ili ga čak i ne nosiš, nagrabusila si. Izgledaćeš kao u ne babinoj, nego prababinoj ponjavi.

Bele pantalone su strašnije – gaće samo bele ili bež, i…oni dnevni ulošci su super. Vrućina nije čudo ali čuda pravi. A belo ta čuda odmah svima otkrije.

Najvažnije je da lepo središ lice. Ako želiš kod kozmetičara, nikako na dan dešavanja. Jer, svi će videti gde si bila. I pitati se – ili na šta si ličila pre tretmana kada si sada ovakva, ili se smejati jer su ti oteli pare ni zašta.

Ako misliš da su ti obrve ružne, dobro je i da znaš da se možda drugima sviđaju. I da, ma kakve da su, izgledaju bolje od onih asimetričnih koje sama crtaš.

Jer, kao i mnogi, voliš da koristiš onu stranu ogledala koja uveličava. A koja zapravo treba da posluži da ono što u odrazu na normalnoj veličini ne izgleda kako želiš, vidiš bolje i lakše ispraviš. Zato smo mnogi obrve prečupli, jer su nam izgledale debelo, a zapravo su samo bile takve na onoj strani ogledala na kojoj svi izgledaju očajno.

I kada smo kod tog čuda što raste po celom telu, posebno tamo gde nećemo…Depiliranje par sati pre događaja zbog kojeg je uklanjanje i najmanje dlačice obavezno, ponekad je gore nego da ih samo lepo zamaskiraš i pokriješ. Više se vidi crvenilo izmaltretiranih pora i blagi otoci. Dan-dva ranije ih eliminiši, i sve će biti onako kako si planirala.

Osim ako na nogice ne navučeš one lepe čarape što se onako fino presijavaju, posebno jedan od modela sa mnogo likre u crnoj ili boji kože. I onda se fotkaš pa kada vidiš na šta ličiš, nadaš se da to niko sem tebe neće videti. Jer je jako malo onih na čijim nogama lepo izgledaju kada se slikaju.

Crne liče na helanke a one druge od tvojih nogu prave krive balvane. Ne znam da li je gore kada ti je i ostatak odeće svetlucav kada je ili mat. Sve se sija i izgleda strašno. Zato, one jeftinije tanke čarape mogu biti bolji izbor, na fotkama izgledaju divno.

A tek cipele – lepe uživo, na slici katastrofa. I tako ja, pošto sam, normalno, nenoralna, odlučim da umesto udobnih polu-čizmica sa manjom štiklom obučem neke otvorenije cipele. Jer sam na nekim fotografijama u njima izgledala tako da sam danima pretraživala na netu „rekonstrukcija nogu“ i „rekonstrucija listova noge“.

I naravno, zato što nemam baš nikakvu samokontrolu kada je obuća u pitanju, odem da kupim nove cipele. Neko se ošiša, nego plače, neko jede, ja kupujem cipele…Iako vrlo dobro znam da se na važne događaje na kojima se stoji i igra nikada ne ide u obući koju obuvaš prvi put…

I budem kao tuljan koji se klati na sve strane, čvrsto se držeći za sto. Tri dana nisam mogla da odvojim jedan od drugog prsta na nogama. A to što sam, čim sam izašla iz mesta događaja, izula cipele i bosa na minusu jedva hodala do automobila na parkingu, to je posebna priča.

Mogu da mislim na šta sam ličila dok sam nabadala hodnicima, kao ozbiljno pijana, drogirana, ili oboje.

Na sve to, zaboravila sam da u automobilu sigurno imam bar 3 para normalnih cipela, uopšte se nisam setila da, kod prvog bola, odem i preobujem se, baš me briga. Kako uvek imam i one jedne, ravne, u kojima vozim, mogla sam nakon fotkanja lepo da ih obujem i uživam, ali ne. Mozga bez.

A kad smo kod automobila, ako ga imaš i njime ideš na ta neka posebna mesta, uguraj u gepek sve što ti može dobro doći: rezervne čarape, džemper, jaknicu, mantil.

Mnogo je nezgodno kada je napolju hladno, a na događaju su velike šanse da bude pretoplo. Uz to, nema smisla da budeš obučena kao za skijanje. Zato se obuci za događaj. Recimo, preko haljinice navuci neku džemperčinu koju ćeš odmah na ulazu skinuti.

Ako nemaš auto u kojem ćeš ga ostaviti, uguraj ga u torbu koju možeš ostaviti na recepciji, recimo. Ili u torbu koju ćeš nositi sa sobom, zavisi od mesta na kojem si.

Kada smo kod torbe…Jeste, one male, damske su tako fine. U njih staje mobilni, malo keša, lična karta i možda 2 grama vazduha. Ali, tebi su potrebne i papirne maramice i karmin ili sjaj za usta. Ako ovo poslednje ne poneseš, zašto si se uopšte šminkala?

A i njih nemoj da koristiš prvi put baš za taj neki događaj. Moraš ih isprobati, videti da li se i koliko razmazuju, koliko dugo ostaju na usnama. I neka ne budu u nežnim, bledim, prirodnim nijansama. Onda se ne vidi ni da si ih stavila ali, na žalost, ni da imaš usta uopšte!

Otkud znam? Pa, prošla kroz sve to. U glavnoj ulozi ili kad zloća koja se smejala iz prikrajka. Nadam se, ponešto i naučila. Videću na sledećem događaju jesam li ili mi se samo učinilo.