Da majka ne zaboravi


Vreme tako brzo prolazi. Patetično zvuči, ali juče su bile bebe, a ja imala ceo život pred sobom.

I odjednom, one su odrasle. Nizali su se dani munjevito, ispunjeni raznim dešavanjima. Tek, sve manje vremena provodimo zajedno, a tako malo sam stigla da im kažem, objasnim.

Ponekad, nedostaje mi pravi trenutak da bih se setila tih nekih stvari. Nema naznaka da će im se nešto slično desiti, pa zaboravim. A u nekim situacijama nemam valjan odgovor.

Ne znam šta bih im rekla da rade ako im recimo neko ponudi neki opijat, tabletice, neku drogu. Nikada nisam bila u takvoj situaciji. Beše neko drugo vreme, mada je i tada pa i ranije bilo svega. A vršnjaci kojima sam bila okružena izgleda bili i ostali neki fini. Ne znam da je iko od njih, a da smo vreme provodili zajedno, čak i zakoračio u taj svet.

Ali, znam da je za alkohol dovoljno reći „ne, hvala“, mada je i to danas postalo normalno. Mi smo pili kafe i kole, jupi, limunadu, kiselu i poneko je pio pivo. Nama piće nije bilo potrebno da budemo svoji, veseli i ludi.

Ne moraju biti kao ja kojoj i to pivo smrdi. Ali, nije dobro ni da se nalivaju.

Ako već morate, nađite neko svoje piće, jedno, možda dva, i to ako nećete voziti do kuće. Ti što navaljuju da se optačete, nisu vam prijatelji već u najboljem slučaju oni koji nemaju svoje ja, a uglavnom, na žalost, željni da od vas naprave budalu.

Budalom vas prave, a to mi je i moja majka govorila, i momci koji izlaze s vama radnim danima ali ne i vikendom. Svaki izgovor, ma kako bio logičan, zapravo je laž. Ako subotom i nedeljom ima neke obaveze, one se sigurno zovu – druga devojka. Zapravo – prva. Vi ste rezerva.

Sve i da postanete broj jedan, pojaviće se uskoro neka treća. Ne gubite vreme na nezrele, one koji bi da se igraju plišanim igračkama, ali ih sramota, pa to rade vašim srcima i dušama.

A opet, nikad nemojte da dozvolite da taj neki momak uvek sve plaća. Zapravo, postoji toliko besplatnih ili aktivnosti koje ne koštaju mnogo. Mi smo se divno provodili a da nismo odlazili na večere u neke skupe restorane i mesta gde se i od cene mineralne vode zavrti u glavi. Biće vremena i za takve izlaske kada budete u zrelijim godinama.

Vremena su takva da para nema, i zaista ne treba da dozvolite da neko brine hoće li moći finansijski da podnese ljubav prema vama. Da biste zaista bile svoje, dobro je da imate i svoj novac. I to ne da se razbacujete, nego trošite kao i ostali. Krajnosti nikada nisu dobre i poželjne.

S druge strane, bilo da je reč o onima s kojima ste u vezi ili drugarima, ako vam se učini da vam smeta to što kao da uvek vi plaćate, u pravu ste. Proverite da li se to slučajno dešava, da li neko voli da štedi u vašem društvu ili zaista nema.

Ako je ovo drugo u pitanju, pravite se da ne primećujete šta se dešava, ne zamerajte. Ako sumnjate na prvo, recite da nemate novca i pre nego što krenete da naručujete, tražite odmah svoj račun uz izgovor da ćete možda morati ranije iznenada da odete.

Zapravo, recite da vam je novčanik prazan još dok se dogovarate za izlazak. Ako vas otkače, smanjite emocije prema njima, jer vas vole i interesa, čak i ako toga nisu svesni.

Isto je i sa prevozom. Ako ste poželjno društvo samo kada vozite, ako vam često, onako usput kažu da dođete autom po njih i posle ih naravno vratite kući, a kada nije tako jednostavno ni ne zovu – vi ste njihov besplatni taksista.

I najvažnije – na kakve ljude nikada nećete moći zaista da se oslonite. A biće dana kada će vam makar njihovo rame za plakanje biti potrebno…

Ne morate uvek imati vremena za svakoga i biti dostupne. Najvažnije je da imate vremena i energije za sebe. Pravi prijatelji i oni koji vrede će razumeti. Na žalost, mnogima ćete biti na dohvat sto puta, ali sto prvi nećete imati vremena da ih slušate. I znate šta, biće ljuti kao da nikada niste bile uz njih, čak i ljući nego da im od prvog trenutka niste poklanjale sve svoje vreme.

I kada smo kod prijatelja: oni za ceo život obično nisu i oni sa kojima se viđate svakodnevno, najlepše smejete i najluđe provodite. Ne. To su oni sa kojima se ne osećate prevareno, dragi ljudi koje možete videti i jednom u godini pa da izgleda kao da se nikada niste ni razdvajali, oni kojima ne morate puno da objašnjavate, dovoljan je pogled, sve će znati i razumeti.

Pravi prijatelji vam se neće lažno diviti, reći će vam i kada grešite, i da ste glupe, nesmotrene, bezobrazne, ako treba. I nemojte se ljutiti na njih ako do toga dođe. Mnogo je bolje da budu iskreni prema vama, nego da vam se smeškaju pa da za par godina čujete šta su vam sve pričali iza leđa. Jer, onda boli kad shvatite da sve to nije imalo nikakvog smisla.

Pravi prijatelji nikada neće meriti ko se koliko puta kome našao i učinio, takav odnos biće im normalan. Znaćete da su pravi kada za njih budete spremne da odete i na kraj sveta, a oni to od vas čak i da treba neće tražiti.

A ono što bih svakoga jutra i večeri ponavljala, jer znam da mislite da ćete uvek biti tako mlade, snažne, zaštićene, tako svoje…Vreme brzo prolazi. Živite i dišite svaki trenutak celim bićem. Ali, mislite i na dane koji su pred vama.

Nikada ništa ne radite zbog drugih, samo zbog sebe. Verujte, tada će vas i drugi više voleti.

I tako, živeći sada, bacite koji pogled u sutra, svesne da je postojalo i neko juče, kada smo bili mladi mi, i neko prekjuče, kada su to bili naši roditelji.

Pa iskoristite deo naših iskustava, onih na koja ne utiču tehnologije i moderna vremena jer se tiču osećanja i onih najtananijih niti duše koje se najlakše pokidaju, a najviše vrede.

I ne pitajte otkud to sve znam. Eh. I ja sam mislila da svet počinje mojim rođenjem. Pa sam naučila da nije uvek najbolja lekcija ona iz ličnog iskustva. Samo više boli. A to vam ne treba, zaista.

Treba vam snage za ona koja mi nismo imali.