Ustaneš ujutru, naravno, na silu. I posle par koraka krene da te patosira hiljade moranja. Moram da požurim. Moram na posao. Moram u prodavnicu. Moram da skuvam ručak, stavim veš na pranje, peglam. Moram da se javim ovome i onome, uradim i ovo i ono. Samo fizički stojiš,[…]

Da te pitam: smeš li da se raduješ onako baš iskreno, celim bićem, da svi vide? Da skačeš kao dete, cičiš od veselja? Imaš li uopšte potrebu za tim ili to radiš samo u sebi, tek razvlačeći usne u osmeh? Ima li u tebi spremnosti da rizikuješ ili[…]

Taj strašni stres. Ne onaj koji se rađa kada su pitanju divni trenuci i dešavanja, već onaj praćen nervozom, tugom, besom, osećajem manje vrednosti, porazima i raznim nevoljama. Ja kada bih znala neki recept da se u sekundi oslobodim svih i svega što mi prevrću želudac, ja bih[…]

Ne moraš ti uvek da odgovoriš, znaš? Kakav je, njegova uvek mora da bude poslednja! Au, njoj jezik i mozak nisu u konekciji, ta ne promisli pre nego što izgovori. A vidi ovog kako je fin, blagi izraz lica, smešak, ćuti. Divan čovek. Nikada se ne buni, kao[…]

Došla neka vremena kad je svašta nenormalno postalo normalno, i obrnuto. Trepćemo zbunjeni. Da li je stvarno tako ili nam se samo čini? Da nas nisu možda stigle godine, pregazilo vreme, okamenili stavovi? Da nismo, možda, omatorili? I da jesmo mi, ali šta je sa mlađima? Za starije[…]

Živeti bez stresa. Sasvim. Da li je to stvarno moguće? Ne mogu da odgovorim sa par reči. Evo i zašto. Prvo, kada želimo da se oslobodimo stresova, na šta tačno mislimo? Uglavnom, na one neprijatne situacije kada nas neko iznervira, uvredi, ponizi, povredi, izneveri, kada smo izloženi bezobrazluku,[…]

Znam, kažu da je važno imati razumevanja za druge. Ne mogu, časna reč. U stvari – mogla sam, ali mi se već neko vreme ne da. Dobro, priznajem i da neću. Sve znam, svako ima svoj ugao posmatranja, svoja uverenja, iskustva, karakter. Nema onih koji su u pravu[…]

Da li znate o čemu ljudi najviše razmišljaju i šta najviše žele? Da imaju novca, retko ko se usudi da želi ogromne količine, većina bi da ima toliko da do kraja života ne mora da razmišlja o budućnosti i da ponekad može da troši iz čistog zadovoljstva i[…]

ŠKOLA PILJENJA U JEDNU TAČKU Tako dođu neke godine kada čovek ima osećaj da mu telo i um ne rade istom brzinom. Počne da proklizava i onda shvati da mora da uspori. Mnogi, na žalost koče, pa ispadnu iz koloseka. Bogu hvala, ja sam na vreme otkrila tehniku[…]

Dodajte boje i ovome danu…jer, život takav kakav je, jedan, jedinstven i poseban, reprizu nema. Pa zašto smo onda dopustili da nam uzmu boje? Opkolili su nas strahotama, pompeznim naslovima, kobajagi paparaco fotografijama, pričama o veličanstvenim životima osoba bez zanimanja, bogatsvu koje mi mali nikada nećemo imati. I[…]