Kupile smo prošlog leta lepe patike, nimalo jeftine, ali jedne od onih koje obično traju godinama, uvek su u modi i deo su života generacija. U moje vreme, u mom okruženju, bile su pokazatelj koju muziku slušaš, šta misliš, gde izlaziš, kojoj grupi pripadaš. Danas je to nešto[…]

Ove godine, nekako, zaboravila sam da fotografišem sveže obojena uskršnja jaja. Ne znam kako se to desilo… U stvari, znam. Haos pretpraznične atmosfere, želja da stignem sve, što nije bilo moguće. Nestanak struje, signala za za mobilni, interneta, haos u saobraćaju, pposao koji moram da završim, prazne kesice[…]

Kad čovek dobije dete, sve što se dešava postaje spektakularno. Kao da istorija čovečanstva ispisuje svoje prve stranice. Posebno su prve godine iz ugla slučajnih posmatrača nenormalne, ali kada dete poraste, neke takve slike postaju uspomene koje greju dušu… Moj tata je bio posebno nenormalan. Nije bio mladić[…]

Odoh za par dana, sticajem okolnosti i na poziv prijatelja, na Jadran. Onaj koji sam kao malena, sa nestrpljenjem čekala i plačući napuštala. Makarska, Baške Vode, Baško Polje, Tučepi…Odoh posle 25 godina na mesta koja sam oduvek smatrala rajskim. A zašto? Ko bi ga znao. Možda su zaista[…]

Moja Anđela danas puni 20. Leći će kao tinejdžerka, i ujutru načiniti prvi korak u treću deceniju. Njoj to zvuči strašno, a meni je ovaj njen rođendan, kao i svaki do sada, dan kada mi se vrti film u glavi, od tog 10. aprila 1996. godine do danas.[…]

Bila je to jedna naizgled obična, porodična fotografija. Nastala u danu kada sam postala gospodja Zebić, u trenu kad sam mom ocu, ugledavši poznati staklasti sjaj u pogledu rekla:Hej, nema plakanja! a on mi odgovarao:Ma šta ti pada na pamet! Na njoj, moj tata i ja i uočljive[…]