Ne prekidaj me. Ne pokušavaj da mi pričaš i objašnjavaš. Ne postavljaj pitanja. Samo me pusti. Nema razloga za zabrinutost i analizu. Nije u pitanju ništa tajno i skriveno. Jednostavno je zapravo. Imam ja te neke svoje tišine, one kojima se branim od nervoza, strahova, zabrinutosti, dilema. Postoje[…]

Evo, priznajem. Promenila sam ugao iz kojeg posmatram mnoge stvari. Ne namerno. Desilo se. Za neke sam izabrala onaj lepši, za druge, opet, ugao manje idiličan i lep. Ali, realniji. Možda ne svima, ali mom malom univerzumu sigurno. Ugao koji me umiruje. Čini stabilnijom. Ugao iz kojeg sam[…]

Došlo neko ludo vreme. Kad ništa ne moraš a u stvari moraš, više nego ikad. Pa probaš da ne moraš, ali te stalno podsećaju da će ti biti krivo što se nisi naterao da moraš. Jer, iako to nigde ne piše, to da moraš, drugi misle tako. A[…]

Stvarno nema smisla, pa vi nikad da, kao porodica, sednete u isto vreme za sto i ručate! Možda, mislim se ja, nema smisla, ali je pametnije. Kad ste vi poslednji put jeli svi zajedno za stolom? Svakog dana? Vau, svaka čast. Mi ne bismo. Svađamo se i bez[…]

Eto, neću baš da ćutim! Ćuti i ti! Nemoj ni da mi cokćeš. Ne krsti se. Znam da ti se ne sviđa, ali to svi rade, dobro, skoro svi. Pa što da ne radim i ja? Znam, ti to kukanje ne voliš. Ne bi rekao da ti ne[…]

Nemate pojma koliko ne volim sutra. Časna reč. Ceo mi se stomak pretvori u kamen kad čujem to „sutra“. Jer znam, uglavnom nikada ne dođe. A ponekad se pretvori u „juče“. E to je onda belaj! Jer si mislio da je i dalje sutra, pa se nije desilo,[…]

Kako može da te ne zanima? Pa, lepo, može. Što si bre takva? Kakva? Pa nezainteresovana, tebi je kao dobro, šta li. To kako mi je nije bitno, ne zanima me. E tako ja skoro svaki dan. Na pola puta između toga da ipak objašnjavam kako sam, i[…]

Pričamo mi istim, srpskim jezikom. Ali se nešto ne razumemo. Pa mi eto došlo da malo prevedem neke reči. Jer ih mnogi, mlađi posebno, koriste drugačije nego što se to ranije radilo. Onomad kada su ljudi više i bolje i razumeli i poštovali, i sebe i druge. Evo[…]

Samo je važno želeti. Sanjati. Imati cilj. Biti u tome konkretan, a maštovit, hrabar, ali i razuman, odlučan, ali ne siliti. I sve će doći. Malo sutra. Tako su mnogi propustili niz realnih šansi i trenutke radosti pred kojima se nisu zaustavili, jer nisu umeli da ih primete.[…]

Znamo oni priču o vrednom mravu i raspevanom cvrčku, kad je prvi zbrinut uživao u zimi, a drugi, jer nije radio nego se zabavljao, bio sirot i gladan. Lagali su nas. To je utešna, kobajagi poučna priča. Ima li toga danas igde još, osim u basni? Jer gledam[…]