Naš poštar zvoni na poseban način. Zato u žurbi prođem pored interfona i otvorim mu vrata bez dizanja slušalice. Ali, on zvoni ponovo. To znači da nam je stiglo nešto što mora da nam da u ruke. Veliki koverat. Debeljuškast. Anđela ga otvara, čita neku čestitku i ćuti[…]

Pre par godina razgovaram sa nekim Dancima, pitam kakve su tamo kazne za nelegalnu gradnju, jer je tih dana jedna od najvažnijih tema kod nas bila upravo legalizacija objekata. Gledaju me zbunjeno, tri puta im ponavljam pitanje. Kakve kazne? Nelegalna gradnja? Zašto bismo gradili nešto za šta nemamo[…]

Lepo se ponašaj. Bez ružnih reči. Ne svađaj se. Ne guraj se. Pusti druge. Imaj razumevanja. Ne odgovaraj na bezobrazluk, ne spuštaj se na taj nivo. Budi dobar, ne stavljaj sebe u prvi plan. A počinje bezazleno. Podeli čokoladu (što je meni najteže padalo), daj svoju igračku, bicikl,[…]

Šta kažeš, razveli se? I oni? Šta je ovim ljudima danas? Ne znam da li su se razveli, ali nisu više zajedno. Ne pitam za detalje, puštam da sami pričaju. Pa što ne pitaš, možda može da im se pomogne? Baš zato, jer, mislim da oni sami sebi[…]

Postaju tema dana. Podižu prašinu te nedelje. A onda odlaze u zaborav i postaju statistika. Nema više vremena za njih, aktuelna je sledeća njima slična. Godinama unazad užasavamo se nad ubijenjem žena oko nas, oružjem, oruđem, rukama, nogama. Krstimo sa obe ruke, raspravljamo i pokušavamo da otkrijemo gde[…]

Jedared, u ćaskanju, prisećao se naš kum kako ga je otac propitivao, kada bi u gluvo doba noći stigao kući, kog đavola rade tako kasno, optužujući ih da gube vreme u besmislici. I priznao da se sad isto pita kada mu deca ulaze u sitne sate u kuću.[…]

Nedavno videh objavu jednog duhovitog a popularnog oca, u kojoj je napisao kako je, kao mali, morao da složi svoje igračke, a sada, kao odrastao, opet ih slaže kada njegova kćer prestane da se igra. I pita se: šta bi? Tako razmišljam, nije samo stvar u igračkama. Da[…]

Trenutak kada se oči ne pomeraju. Treptaja ili nema ili su neprekidni. Kada bi usta izrazila nevericu, ali nemaju snage. Onaj momenat kada nas nešto uplaši. To je onaj uplašeni pogled koji nastaje godinama, raste skoro svakodnevno. Grade ga razočaranje, beznađe i najviše strah što neke vrednosti nestaju,[…]

Gledam ja nju, gleda ona mene. Ona mi se tačno keseri u lice. Ja se nje plašim. Zato što je ogromna. Svakog dana raste, uopšte ne znam kako! Borim se s njom, majke mi. Ali ne uspevam da je savladam. Dame i gospodo, da vam je predstavim –[…]

Da se razumemo: moje vreme za rađanje je prošlo, imam previše godina da takav čin ne bi bio rizičan. Namestilo mi se da sam se time bavila sa 20 i kusur. Život je pokazao – za mene u najboljim godinama. Za one koji rađanje dece vide kroz matematiku[…]