Bio jednom jedan rat. Ne ovaj naš, onaj globalni pre njega, ali jednako lud. Posebno na ovim prostorima. Kad se glavom plaćalo i ono što s ratom nije imalo veze. I svašta se posle rata gura pod tepih. A guralo se i pod zemlju, i iz zemlje, odnosno[…]

„A koji si ti čips jela kad si bila mala?“ Kako koji, onaj jedan jedini. Čačanski. I to sa ukusom? Krompira. Valjda. Mi smo birali između njega, Smokija i grisina. Kojih? Jednih jedinih. I to ne svaki dan. Više onako, s posebnim povodom. Donesu ti gosti. Deda Mraz[…]

Kada smo par godina pomislili da je trenutak da kupimo vikendicu, nađemo neki naš raj u prirodi za oporavak od gradskog ludila, plan je bio da tamo odlazimo svakog vikenda. Skoro svakog, osim ako ne veje, nije sve zaleđeno, ne pljušti previše. I tako, završava naše peto leto[…]

Ah, taj juni. Tako nabijen emocijama, suzama radosnicama ali i onim od straha, krajeva i početaka. Juni. Mesec kada stižu – oni. Novi, mladi ljudi, oni koje smo mi stvorili. Ja. I ti. I ona niz ulicu. I tvoj rođak. I oni tamo. I ovi ovamo. Deca koju[…]

Ima tako nekih dana kada se za tebe, kao muve, lepe neki nevaspitani ljudi. I kada tebi baš i nije dan, pa im brže i jače uzratiš. Šetali smo pse i zastali kraj piljare. Naši psi imaju po 3 kilograma težine. Mnoge mačke su veće od njih. I[…]

Znaš šta ima novo? Ovaj kad je uzeo bušilicom da probuši rupu pogodio vodovodnu cev… Mislim, stvarno…Deset uveče je. Isključili smo vodu. Imamo je i više nego dovoljno po celom kupatilu. Praznimo bojler. I sve ostale prostore u kojima bi se voda mogla naći. Nemamo kupatilo. Do daljeg.[…]

Kad kreneš u školu, oni koji je završavaju su ti matori. Kad napuniš 15, jedva čekaš 18-ti rođendan. Sa 20 znaš da nikada nećeš omatoriti i da je ceo svet tvoj. Sa 25 su ti oni od 50 starci. Sa 50 su oni koji imaju 70 godina još[…]

Nisam ni znala da postoji. On je takve emocije probudio u nama. Ako slučajnosti, postoje, onda se desilo baš tako, slučajno. A ne postoje. Prvo smo celu deceniju, od kada je Andrea propričala slušali neprekidno: ja bih psa, hoću psa, kupite mi psa, ja bih psa, kada ću[…]

Često se setim jednog razgovora sa ćerkom pre par godina. Mama, a na kom kanalu si najviše volela da gledaš crtaće? Naravno da sam pokušala da dam odgovor koji bi razumela. Na onom jednom jedinom. Bio jedan pre podne, i drugi uveče u 7 i 15. Ništa nije[…]

Koni i Beka su ta tri dana lajali naizgled neprekidno. Kao što rade psi kad osete nevolju. Znala sam da silazi stepenicama. Sporije nego inače. Možda zato što to čini – poslednji put. Da otvorim vrata? Ma ne. Ali, treba da je pozdravim. Ipak, ne. Misliće da se[…]