Duga, ledena zima završava. Konačno. Ne pamtim takvu hladnoću, u svakom smislu. Ne pamtim da je ijedne zime moga života bilo tako malo sunčevih zraka. Da je bilo tako teško, bez kraja, bez lepote zimske idile. A zimu i inače ne volim baš najviše. Posebno ne u gradu.[…]

Ponekad, čovek ostane bez reči. Nekad od šoka od onoga što vidi i čuje, a često i zato što niti želi niti misli da je potrebno išta više reći. E tako meni dođe. Tom ćutanju koje ne prati čak ni mimika, prethode pokušaji da komuniciramo – rečima. Nekako[…]

Jesmo, ponekad smo, onako u proseku, Bože sačuvaj, što se kaže. Ali koliko smo zapravo izuzetni i divni, takođe u proseku, shvatim svaki put kad se sretnem s većim brojem žitelja EU. Znam, niti je pristojno niti je realno uopštavati da je jedan narod ovakav a drugi onakav.[…]

Prvo, mi mnogo volimo našu terasu. Mnogo volimo u periodu od aprila a često i marta, pa sve do novembra da,sedimo na njoj, ćaskamo i pijemo kafu. I ujutru i uveče. Drugo, ove godine možemo samo tužno da je gledamo, zatrpanu prašinom i praznih žardinjera. I treće, zna[…]

Ja sam nemi posmatrač mržnje koja fercera svuda oko nas. Mržnje koja mi nije potrebna. Jer, ne mogu da je osetim. I ne želim. Mogu da volim ili da ne volim, ali da mrzim, ne mogu. Recimo, ne volim što sve samo posmatram, trudeći se da do mene[…]

Jesi li čula, ima dečka?! Auuu! To je danas kao da je doktorila nuklearnu fiziku pre roka. A i onaj mladić, zamisli našao devojku? Svaka čast! Jer, to je danas postala skoro pa nemoguća misija. Podigli smo generacije usamljenika… Šta je i kada krenulo naopačke? Da li u[…]

I tako, krenemo u poznatom pravcu. Dakle, imamo iskustva. Nešto više od 700 kilometara uglavnom auto-puta deli nas od letovališta. Jednom, s pauzom za kafu i 2 granična prelaza sa po 2 granične kontrole, putovali smo do Beograda 7 sati. Sada znamo da je preći granicu sve više[…]

Godine čine svoje. U nekom trenutku čovek shvati da više neće da bude trpni pridev. E, onda postaje „zao“. Ne stvarno, nego u očima drugih. Zapravo je isti, samo, onako, postavi rampu za neke stvari. I neke ljude. Moje prvo iskustvo kada sam se osećala kao putpuni idiot[…]