Što ja volim kad sve svetli i kad je živih boja! Znam, priroda je svet oko nas obojila baš onako kako treba, ali ja nekako volim da to sve bude intenzivnije… Što ja ne volim mrak! Da li je neka trauma iz detinjstva, šta li, tek, ne volim[…]

Kad smo mladi, mislimo, promenićemo svet. Pre nas, ničega bilo nije, a i ako jeste, to je bilo bezveze. Sad, kada mi hodamo ovom planetom, sve će biti drugačije. A mi, mi nikada nećemo ostariti. O, super. Da li je glupo da primetim da smo isto to mislili[…]

Nikada nisam bila na dijeti. Mislim, nisam ja sad neka pametnica, pa pripadam onom jednom procentu žena zadovoljnih svojim izgledom. Ne. Nisam držala dijete zato što sam za to jednostavno – totalno nesposobna. Znam za mnoge manje ili više popularne, delotvorne i korisne dijete. I kada bih izabrala[…]

Uskrs je za mene oduvek bio važan, lep i zanimljiv praznik. Posebno u poslednjih 15 i više godina od kada to radim sama, za nas, moje roditelje, poslednih godina samo mamu, povremeno i za njenu sestru, moju tetku. I naravno da bukvalno svake godine priprema bude zabavnija od[…]

Mi na vrata, ona u akciju. Bože oprosti, ali očekivano bi bilo da naše ćerke skaču od radosti što odosmo na vikend, a ne moja majka. Ona kad mi vidi leđa, prodiše, za razliku od njih dve koje bi samo da ne učestvuju u njenim planovima. Ima 84[…]

Volim proleće. Za mene, počinje nešto novo. Počinje, to je važno. Ne završava, kao zima. Počinje. Da cveta, lista, sija, miriše, raste. Budi se priroda, a s njom i ja. Ima možda nešto i u tome što sam rođena 2. maja, okružena mirisom behara. Što je prvo nebo[…]

Kako bi to bilo lepo da možemo lako da nađemo posao, i za to što radimo, dobijamo dostojanstvenu platu. Onu koja će izdržati do sledeće. Ali to je “davno prošlo vreme”. Postoje dve opcije: da sedite i kukate, ili udahnete duboko, popričate se sobom i sami sebi napravite[…]