Hej, ćao? Pa gde si ti? Pa kako si? I dodatak kojem smo se još kao srednjoškolci smejali: A kako si inače? A kakva je razlika u tome kako jesam i kako sam inače? I tako se srećemo, dopisujemo, razmenjujemo pristojna pitanja i fraze kao odgovore. Evo tu[…]

Gledam je, ne može da se načudi kada je pre napunila čak 21-nu. I slušam kako je zbunjuje to što dani prolaze tako brzo. I ćutim, jer hitrost koju primećujemo u tim prelepim, mladim godinama, kao večnost je za godine koje dolaze. A koje ja, opet, ne znam[…]

Da bismo mi neki koji ne volimo hladnoću i zimu, ali i svi ostali sa nama, preživeli do toplih i sunčanih dana, srećom postoji niz slava i praznika. Sigurna sam da je raspored tako zgusnut baš u ovo doba godine zbog toga što je narod, kada nije moglo[…]

Sedim u dvorištu našeg raja nadomak Dunava. Napolju je toplo taman kako treba. Da neće još dugo, vidim po sve većim senkama koje pravi sve niže sunce. I nebo lagano gubi one prekrasno plave intenzivne tonove. Zamućuju ga sumaglica i paučasti oblaci. Dan postaje malen. Mrak svakoga dana[…]

Nego, kada ćemo da pijemo kafu? Hajde ovih dana, samo da još: nešto završim, malo zahladi, malo otopli, prestane da duva, pada, vidim, čujem, proverim… A pobednik je rečenica: Važi, čujemo se od ponedeljka. Poznato? Daleko od toga da namerno lažemo. Jok. Samo ne možemo da se sastavimo[…]

Ne, ne smem orman da otvorim. Čim to uradim, iz njega poispadaju silne torbe. Pa se iznenadim kada neke vidim, skroz sam zaboravila da postoje! Pa odlučim da ih sortiram. Kako kaže pravilo: sve što ne koristiš već 2-3 godine, baci ili nekome daj. Pa se uplašim. Uguram[…]

U mojoj kući nekada davno novine su se kupovale u vrlo jasnom ritmu. Meni mali „Mikijev zabavnik“ ponedeljkom, a petkom veliki „Politikin zabavnik“. Tati „Politika“ i „Ekspres politika“ svakodnevno, subotom i nedeljom obavezno. Mami svake nedelje drugačije, jer su tada popularni ženski časopisi izlazili 2 puta mesečno: jedne[…]

Volim kasno proleće na društvenim mrežama. Volim ga nekako malo setno, zamišljena i svesna prolaznosti, okružena onim što i jeste najveća vrednost i lepota življenja. Gledam obilje fotografija na kojima razne, naizgled sitne radosti, delimo jedni s drugima. Rodile razne biljke, nekom paradajz, nekog trešnje, višnje. Neko posadio[…]

Dani ne prolaze nego lete. A tek godine! Eto, kao juče, na časnu reč, da sam imala 25. I sad kad me neko pita koliko imam godina, moram da zastanem. Računam, pa se šokiram. Jujuju! Nemoguće! toliko? Jeste, sve potrošene dane sam dobro napunila bojama i slikama. Kad[…]

Dođu tako neki dani, sami, nepozvani, kada čovek oseti da je vreme da napravi veliko spremanje u svom životu. Da neke ljude i pojave ukloni trajno, neke odloži za neka druga vremena i napravi prostora za one koji zaslužuju da budu deo svakodnevice. E meni baš sad traju[…]