Čekaju da se nasmeješ. Naučiš da sediš. Da prohodaš. Samo da izrastu zubi. Samo da nauči da spava celu noć. Posle ti jedva čekaš. Da kreneš u školu. Da počne raspust. Dođe leto. Padne sneg. Da slaviš rođendan. Izađeš napolje bez roditelja. Završiš školu. Kad će to punoletstvo![…]

Ulaz slobodan, besplatni termini, besplatne karte, samo pokažete dokument, dovoljno je da dođete, novčanike ostavite kod kuće. Ma, sjajno! Ima li boljeg načina da nam se nešto predstavi, da samo probamo, vidimo sviđa li nam se, pa kasnije, neki drugi put, određenu uslugu ili robu i platimo? Sve[…]

Možda se sećate, nekada nije bilo drugačijih, osim balona koje bismo sami naduvavali. Pa su nam govorili da pazimo da ih ne bismo previše naduvali, jer su umeli nezgodno da puknu. U sekundi, tako da su nas mogli i povrediti. I samo naizgled neočekivano… Često imam osećaj da[…]

Hej, ćao? Pa gde si ti? Pa kako si? I dodatak kojem smo se još kao srednjoškolci smejali: A kako si inače? A kakva je razlika u tome kako jesam i kako sam inače? I tako se srećemo, dopisujemo, razmenjujemo pristojna pitanja i fraze kao odgovore. Evo tu[…]

Gledam je, ne može da se načudi kada je pre napunila čak 21-nu. I slušam kako je zbunjuje to što dani prolaze tako brzo. I ćutim, jer hitrost koju primećujemo u tim prelepim, mladim godinama, kao večnost je za godine koje dolaze. A koje ja, opet, ne znam[…]

Da bismo mi neki koji ne volimo hladnoću i zimu, ali i svi ostali sa nama, preživeli do toplih i sunčanih dana, srećom postoji niz slava i praznika. Sigurna sam da je raspored tako zgusnut baš u ovo doba godine zbog toga što je narod, kada nije moglo[…]

Sedim u dvorištu našeg raja nadomak Dunava. Napolju je toplo taman kako treba. Da neće još dugo, vidim po sve većim senkama koje pravi sve niže sunce. I nebo lagano gubi one prekrasno plave intenzivne tonove. Zamućuju ga sumaglica i paučasti oblaci. Dan postaje malen. Mrak svakoga dana[…]

Nego, kada ćemo da pijemo kafu? Hajde ovih dana, samo da još: nešto završim, malo zahladi, malo otopli, prestane da duva, pada, vidim, čujem, proverim… A pobednik je rečenica: Važi, čujemo se od ponedeljka. Poznato? Daleko od toga da namerno lažemo. Jok. Samo ne možemo da se sastavimo[…]

Ne, ne smem orman da otvorim. Čim to uradim, iz njega poispadaju silne torbe. Pa se iznenadim kada neke vidim, skroz sam zaboravila da postoje! Pa odlučim da ih sortiram. Kako kaže pravilo: sve što ne koristiš već 2-3 godine, baci ili nekome daj. Pa se uplašim. Uguram[…]

U mojoj kući nekada davno novine su se kupovale u vrlo jasnom ritmu. Meni mali „Mikijev zabavnik“ ponedeljkom, a petkom veliki „Politikin zabavnik“. Tati „Politika“ i „Ekspres politika“ svakodnevno, subotom i nedeljom obavezno. Mami svake nedelje drugačije, jer su tada popularni ženski časopisi izlazili 2 puta mesečno: jedne[…]