Nema žurke za rođendan, sam je kriv, „pada“ u utorak, između 2 radna dana. Jeste, znam da je dan koji mu prethodi zvačično „Praznik rada“, odnosno dan za nerad i roštiljanje. Mada, imam neki utisak da jedino ne rade domovi zdravlja i škole. Ostali radimo. Posebno privatan sektor.[…]

Nemam prave reči da opišem koliko ne volim bolesti i sve što je prati. Lekove, preglede, analize. Koliko je ignorišem pa periodično zbog toga nagrabusim. Odnosno, nemam vremena i živaca da, kako se kaže, odležim. Ali i to kada guram slinavitis na nogama, svakako ozdravim, uvek. Tablete ne[…]

Još uvek se, u neko doba noći, probudim i odem do njihovih soba. Sve kao samo da vidim da li su zaspale, a ako jesu, dugo ne mogu da odvojim pogled od njihovih usnulih lica. Od miline. I pre nego šta sam ih rodila, zarekla sam se da[…]

Kakva sam ja trudnica bila! Najpametnija! Neponovljiva!!! Od trenutka kada je doktorka potvrdila naše sumnje, pa sve do porođaja, na mom stolu je neprekidno bila gomila knjiga: Kako roditi, kako vaspitati, šta kaže doktor Spok, šta kaže ovaj i onaj, dete do godinu i po, do 3, 7,[…]

Otišli smo kod njegovih prijatelja i saradnika, roditelja dve male devojčice. U stanu je bio totalni haos. Igračke na sve strane, gomila neispeglanog veša, onako, bar 3 mašine, na stolu ni centimetar praznog prostora. „Gospode Bože, kako oni žive“, pomislila sam. Tada još nisam znala da su oni[…]

Sedimo muž i ja tako, veče, gledamo TV, više listajući kanale, onako, bezveze. Pomalo gledamo u mobilne, srkućemo vino i razmenimo po koju reč. Najčešće gledamo u sat. Čekamo da se deca vrate kući… I rekoh mu da ne mogu da ukapiram kada su prošle neke godine. Proletele.[…]

Svako ko ima više od jednog deteta, sigurna sam, čuo je ovo makar jednom. Ma šta jednom, kad god se nešto deli ili negde zapne. I džaba objašnjavati da to nema veze s istinom… Nikada to nisam pomislila. Pre svega zato što je mojima jedno dete bio cilj.[…]