Autor: Željka Zebić

Ne, nije ti upalo ništa u oko. Nije od prašine ili „nečega u vazduhu“. Nije od fizičkog umora i pospanosti. Ali jeste sve češće. Intenzivnije. I primetnije. Rodilo se iz prvobitno širom otvorenih očiju i usta, trenutaka kada se iznenađenost graniči sa stanjem šoka, blokadom i zaustavljanjem u vremenu bez [...]

Pravi planove. Sanjaj. Sve je moguće. Samo zamisli. Osmisli. I kreni. O da, sve je moguće. Ne znam da li da kašljem, trepćem, odrečno klimam glavom ili prevrćem očima. Super je to, stvarno, kad nešto želiš, pa je to još u okviru tvojim realnih mogućnosti i očekivanja, i onda kreneš [...]

05.12.2020. Miriše minus u sve kraćim danima. Zvižduće košava u sve kraćim danima, ponekad je zameni dobovanje ledenih kapi. I dok do nas dopire miris snega napadalog par sotina kilometara dalje, mešamo ga s mirisima doma i detinjstva. Kako zima miriše? Na tek sklonjenu supu za šporeta koja nas greje [...]

Zašto još rade škole? Kako, ne rade više? Ne može to tako, moraju da ih otvore. Otvorili su ih. Zašto? Treba da ih zatvore. Ograničava nam se sloboda kretanja. A zašto ne uvedu totalnu zabranu? Ne mogu da zatvaraju granice. Zašto nisu zatvorili granice? Bezobrazluk je što ne možemo da [...]

Kad imaš deset godina, diviš se onima koji imaju petnaest. Oni opet jedva čekaju da napune osamnaest. I jedni i drugi starcima smatraju starije od trideset, a oni od četrdeset su im već otpisani. Ha! I tako postaneš punoletan i šokiraš se činjenicom da se nije desila čarolija, i da [...]

Jedna od čuvenih i često ponavljanih rečenica koju smo slušali od prvih svesnih dana: budi dobra, budi dobar. Ponekad uz još par reči šta se očekuje od nas, i vrlo retko i zašto. Tako su generacije odrastale u uverenju da ako si dobar onda će te više voleti, neće se [...]

Zelene se društvene mreže, svi se uvalili pod neku krošnju, uživamo sve u šesnaest. Ijao, što je lepo! Pa, ovo je raj! Kakav vazduh, priroda, tvrđava, klupa, jezero, reka… Eto isto je tako bilo i juče. Ali nije bilo nas da to primetimo. * Vikendi u gradu su nam odavno [...]

Hej, ispravi mesec u najavi, nije sada maj. Oh, to mi se neprekidno dešava. Jer je meni u glavi april. I to početak. Početak proleća. Nikako leto na izmaku. Kako može da se završava nešto što nije ni počelo? Kako može da ode bez ukusa soli u vazduhu i mirisa [...]

Kad si na pola puta od devojčice do devojke, ogledalo je važno. Što veće to bolje. Još ako sužava, lepota! I da je u tvojoj sobi, ako je imaš, naravno. Nama rođenim onih decenija koje stalno pominju kao najbolje, nama koji smo premotavali kasete s muzikom koristeći obične olovke, hemijske [...]

Da li je ono moj život? Onaj što ga živi neka žena, tako nalik meni? Vidi, ima skoro sve isto, tačno bih pomislila da sam to ja. Ali, nisam. Jer, ja sve gledam iz daljine. Jeste to neki život paralelan mom, ali, taj njen mi se nešto baš i ne [...]