Naš poštar zvoni na poseban način. Zato u žurbi prođem pored interfona i otvorim mu vrata bez dizanja slušalice. Ali, on zvoni ponovo. To znači da nam je stiglo nešto što mora da nam da u ruke. Veliki koverat. Debeljuškast. Anđela ga otvara, čita neku čestitku i ćuti[…]

Prohladni i očaravajuće vedar februarski dan. Nas dvoje i naša dva psa. Idemo u prirodu, između ostalog i sa željom da se njih dvoje istrče i igraju posle par kišnih dana koje su proveli u stanu. Da njih nema, mi bismo bili na drugom mestu. U nekom kafiću,[…]

Da te pitam: smeš li da se raduješ onako baš iskreno, celim bićem, da svi vide? Da skačeš kao dete, cičiš od veselja? Imaš li uopšte potrebu za tim ili to radiš samo u sebi, tek razvlačeći usne u osmeh? Ima li u tebi spremnosti da rizikuješ ili[…]

Taj strašni stres. Ne onaj koji se rađa kada su pitanju divni trenuci i dešavanja, već onaj praćen nervozom, tugom, besom, osećajem manje vrednosti, porazima i raznim nevoljama. Ja kada bih znala neki recept da se u sekundi oslobodim svih i svega što mi prevrću želudac, ja bih[…]