Stvarno nema smisla, pa vi nikad da, kao porodica, sednete u isto vreme za sto i ručate! Možda, mislim se ja, nema smisla, ali je pametnije. Kad ste vi poslednji put jeli svi zajedno za stolom? Svakog dana? Vau, svaka čast. Mi ne bismo. Svađamo se i bez[…]

Eto, neću baš da ćutim! Ćuti i ti! Nemoj ni da mi cokćeš. Ne krsti se. Znam da ti se ne sviđa, ali to svi rade, dobro, skoro svi. Pa što da ne radim i ja? Znam, ti to kukanje ne voliš. Ne bi rekao da ti ne[…]

Trenutak kada se oči ne pomeraju. Treptaja ili nema ili su neprekidni. Kada bi usta izrazila nevericu, ali nemaju snage. Onaj momenat kada nas nešto uplaši. To je onaj uplašeni pogled koji nastaje godinama, raste skoro svakodnevno. Grade ga razočaranje, beznađe i najviše strah što neke vrednosti nestaju,[…]

Kada smo par godina pomislili da je trenutak da kupimo vikendicu, nađemo neki naš raj u prirodi za oporavak od gradskog ludila, plan je bio da tamo odlazimo svakog vikenda. Skoro svakog, osim ako ne veje, nije sve zaleđeno, ne pljušti previše. I tako, završava naše peto leto[…]