Kao, u životu postoje neka pravila. Svetom vladaju neki zakoni. Postoji neki red. Stvarni, onaj prirodni, ili red koji su ljudi smislili. Nekada je svega toga bilo mnogo više, srećom se štošta izgubilo, ili ima manji značaj. Recimo, onaj red da završiš školu, pa dođe red da se[…]

Kažu da je dobro sećati se i lepih i ružnih stvari, da iz njih učimo, da smo sve to zapravo mi i da je sve imalo neku svrhu i smisao. E pa ne slažem se. Ima toliko toga što bih volela trajno da izbrišem. Ništa nisam naučila iz[…]

Da li vam se desilo da nešto želite, tražite, ali od prevelikog izbora na kraju ne izaberete ništa? Meni jeste. Ne jednom. Zapravo, dešava mi se stalno. Dok je bio prvo jedan, zatim dva a onda dugo samo 3 TV kanala, čini mi se da smo normalnije gledali[…]

Ma, jedva ste čekali poziv za to! I sada, valja se ulepšati do maksimuma, da svi padnu u nesvet. Dobro, ne baš svi, ali je od životnog značaja da se vi osećate sređeno i savršeno. I od silne želje da to i uspete, spucate par sati i –[…]

Živimo u svetu raznih neistina, ne da bismo lagali druge nego sebe. Tako postoje neki stereotipi, i mi ih se držimo kao pijan plota. Jer, ako mislimo i osećamo drugačije, može biti da nešto nije u redu s nama. Ali, ja bih rađe da se neke istine kažu,[…]

Prvi sneg! Jao, što je lepo! Fuj! I stojiš u mekoj benkici, sa šoljom toplog čaja sa cimetom i gledaš s osmehom kroz prozor prve pahulje… Bih ja, ali od hrpe veša koji čeka da što pre bude ispeglan i raspoređen po ormanima ne mogu da priđem prozoru.[…]

Gledam je, ne može da se načudi kada je pre napunila čak 21-nu. I slušam kako je zbunjuje to što dani prolaze tako brzo. I ćutim, jer hitrost koju primećujemo u tim prelepim, mladim godinama, kao večnost je za godine koje dolaze. A koje ja, opet, ne znam[…]

Da bismo mi neki koji ne volimo hladnoću i zimu, ali i svi ostali sa nama, preživeli do toplih i sunčanih dana, srećom postoji niz slava i praznika. Sigurna sam da je raspored tako zgusnut baš u ovo doba godine zbog toga što je narod, kada nije moglo[…]

Oduvek sam bila sklona da na bilo kakvo paničarenje reagujem samo podizanjem obrva. Ne volim frku i dizanje tenzija. U bombardovanju, recimo, nisam bežala u zaklon kad bi svirala sirena, više čekala da taj grozni zvuk prestane da nastavim tamo gde sam pošla. Sklonište me videlo nije. Kada[…]

Pamtim da su nekada dobra deca, ona vaspitana, vredna i kulturna, bila hvaljena, nagrađivana i isticana. Za nevaspitanje i divljanje uvek su sledile kazne, bez pogovora. Danas ove dobre niko skoro ni ne primećuje, ali se zato o nevaljcima priča, piše, razmišlja i diskutuje, pa se sa njima[…]