Znate ono, kad neko pomene vaške a vi se češete do iznemoglosti? I sve vam nešto mili po glavi? E to. Tako i ja već danima trebim imaginarne buve. Jer, gde je jedna, tu joj je negde i familija… A zapravo, mislim da nikad nisam videla buvu. Jesam,[…]

Kakva sam ja trudnica bila! Najpametnija! Neponovljiva!!! Od trenutka kada je doktorka potvrdila naše sumnje, pa sve do porođaja, na mom stolu je neprekidno bila gomila knjiga: Kako roditi, kako vaspitati, šta kaže doktor Spok, šta kaže ovaj i onaj, dete do godinu i po, do 3, 7,[…]

I tako, prizor predivan a ja kao manijak školjam fotoaparatom. Čučnem. Kleknem. Pričam sama sa sobom. Mrštim se i kažem sama sebi: jes! Kad čujem: Izvinite, fotograf! A? Jašta nego su mene zvali. Izvinite, možete li nas da slikate? Mislim, mogu. Ali, vidite, ja ovo radim onako, za[…]

Jao, brate, ekskurzija a detetu ističe pasoš u decembru! Bus-plus! Jutros me ta misao probudila oko 5, i onako otkinuta od sna, nisam znala do kada joj ova stara kartica važi…Pa kakva sam ja to majka? Možda je to i zato što su već velike. Kad su bile[…]

Eh. Kada smo imali 15, zadivljeno smo gledali one koji će uskoro maturirati. Oni su bili odrasli u našim očima. Ljudi s 20 su bili matori, a svi preko 40 su nekim čudom još hodali. Starci! Kada smo napunili 18, radost je bila produžena s jedne strane pripremama[…]

Jesmo, ponekad smo, onako u proseku, Bože sačuvaj, što se kaže. Ali koliko smo zapravo izuzetni i divni, takođe u proseku, shvatim svaki put kad se sretnem s većim brojem žitelja EU. Znam, niti je pristojno niti je realno uopštavati da je jedan narod ovakav a drugi onakav.[…]

Otišli smo kod njegovih prijatelja i saradnika, roditelja dve male devojčice. U stanu je bio totalni haos. Igračke na sve strane, gomila neispeglanog veša, onako, bar 3 mašine, na stolu ni centimetar praznog prostora. „Gospode Bože, kako oni žive“, pomislila sam. Tada još nisam znala da su oni[…]

Prvo, mi mnogo volimo našu terasu. Mnogo volimo u periodu od aprila a često i marta, pa sve do novembra da,sedimo na njoj, ćaskamo i pijemo kafu. I ujutru i uveče. Drugo, ove godine možemo samo tužno da je gledamo, zatrpanu prašinom i praznih žardinjera. I treće, zna[…]

Sedimo muž i ja tako, veče, gledamo TV, više listajući kanale, onako, bezveze. Pomalo gledamo u mobilne, srkućemo vino i razmenimo po koju reč. Najčešće gledamo u sat. Čekamo da se deca vrate kući… I rekoh mu da ne mogu da ukapiram kada su prošle neke godine. Proletele.[…]

Svako ko ima više od jednog deteta, sigurna sam, čuo je ovo makar jednom. Ma šta jednom, kad god se nešto deli ili negde zapne. I džaba objašnjavati da to nema veze s istinom… Nikada to nisam pomislila. Pre svega zato što je mojima jedno dete bio cilj.[…]