Zelene se društvene mreže, svi se uvalili pod neku krošnju, uživamo sve u šesnaest. Ijao, što je lepo! Pa, ovo je raj! Kakav vazduh, priroda, tvrđava, klupa, jezero, reka… Eto isto je tako bilo i juče. Ali nije bilo nas da to primetimo. * Vikendi u gradu su[…]

Hej, ispravi mesec u najavi, nije sada maj. Oh, to mi se neprekidno dešava. Jer je meni u glavi april. I to početak. Početak proleća. Nikako leto na izmaku. Kako može da se završava nešto što nije ni počelo? Kako može da ode bez ukusa soli u vazduhu[…]

Kad si na pola puta od devojčice do devojke, ogledalo je važno. Što veće to bolje. Još ako sužava, lepota! I da je u tvojoj sobi, ako je imaš, naravno. Nama rođenim onih decenija koje stalno pominju kao najbolje, nama koji smo premotavali kasete s muzikom koristeći obične[…]

Da li je ono moj život? Onaj što ga živi neka žena, tako nalik meni? Vidi, ima skoro sve isto, tačno bih pomislila da sam to ja. Ali, nisam. Jer, ja sve gledam iz daljine. Jeste to neki život paralelan mom, ali, taj njen mi se nešto baš[…]

Dani skoro pa isti. Menjaju se naslovi i brojevi, ali teme su nepromenjene. Neke nalik onim starim, uobičajenim i lepim. Ali i mnogo novih, neočekivanih, neželjenih koje su zamenile one koje životu daju vesele note i žarke boje. Put u gustoj magli, ne možeš da se vratiš, ne[…]

A što ne vodiš dnevnik, pa to objavljuješ? Hm, možda bi i bilo zanimljivo. I korisno. Znam, pisanje leči, čisti dušu, bistri misli. Pisanje volim. Ide mi, čujem od ljudi. Pa onda, gde je zapelo? Zašto ni jedan dan tih 12 nedelja nije obeležila ni jedna misao, ni[…]

Ustaneš ujutru, naravno, na silu. I posle par koraka krene da te patosira hiljade moranja. Moram da požurim. Moram na posao. Moram u prodavnicu. Moram da skuvam ručak, stavim veš na pranje, peglam. Moram da se javim ovome i onome, uradim i ovo i ono. Samo fizički stojiš,[…]

Naš poštar zvoni na poseban način. Zato u žurbi prođem pored interfona i otvorim mu vrata bez dizanja slušalice. Ali, on zvoni ponovo. To znači da nam je stiglo nešto što mora da nam da u ruke. Veliki koverat. Debeljuškast. Anđela ga otvara, čita neku čestitku i ćuti[…]

Prohladni i očaravajuće vedar februarski dan. Nas dvoje i naša dva psa. Idemo u prirodu, između ostalog i sa željom da se njih dvoje istrče i igraju posle par kišnih dana koje su proveli u stanu. Da njih nema, mi bismo bili na drugom mestu. U nekom kafiću,[…]

Da te pitam: smeš li da se raduješ onako baš iskreno, celim bićem, da svi vide? Da skačeš kao dete, cičiš od veselja? Imaš li uopšte potrebu za tim ili to radiš samo u sebi, tek razvlačeći usne u osmeh? Ima li u tebi spremnosti da rizikuješ ili[…]